Delo

ПОЛИТПЧКА ХРОННКА 113 скоро'две године, које бацају врло ружну светлост на односД у, Србији, које су нас врло много дискреднтовале и које није ни мало тешко квалификовати као право издајство земље. За ове то време наши листови, у осталом донекле и заслужено, трпе тр ропско и срампо понижење да о раду српске владе, сшГ што јесте н ннје за јавност, сазнају из „Нове Слободне Пресе“. То је један моралан пад који треба да их застиди, и крајње је време да устану од срама. Утисак на страни о односима у нашој земљи који је изазвала ова кампања био је немио и тежак; они су у највећој мери уливали неповерење. Ми нећемо сада да говоримо о једном кобном и данас већ дефинитнвном утиску који је она начинила у нашој земљи. Ми хоћемо само да констатујемо један резултат: она је, на један посредан начин, погодила официре заверенике. У јавном мигаљењу Европе отпочело се да говори о мешању завереника у државне послове, док оно најзад није нашло израза и у изјави Сера Едварда Греја „

н догод ови официри буду утицали на српску владу...“ Сасвим је бескорисно да ми на овом месту оцењујемо колико је то оправдано: ми смо констатовали стварност, сурову јаву, која нема само платонског интереса него која опредељује п утиче на одпосе између Србије и Великих Сила. Ова се мисао још није била формулнсала под Лордом Ленсдаоном. Тадашње држање Енглеске према Србији он је био карактерисао овим речима: „Србија је мала држава, али Велика Британија поштује њену независност, и стога ми нећемо да постављамо никакве захтеве, нити да формулишемо какве услове или предлоге. Србија треба да учини оно што је право, по својој властитој инициативи. И кад она буде уклонила узроке који су довели до прекида односа, онда ће Велика Британија те односе да обнови. Велика ће Британија мирно да чека док Србија својим радом не омогући обнављање односа. Није дужност Велике Британије да учи Србију шта треба да ради/'1 1 „бепла 18 а 8ша11 соипПу, 1ш1 Огеа! ВгДат гезрес!з ћег тћерепЗепсе, апс1 1ћеге1оге ћаз по <1етапс18 1о таке апс1 по сопсћиопз ог ргороза1з 1о 1огпт1а1е. 8ета зћоиИ <1о 1ћа1 \\Тпсћ 18 п§ћк, о! ћег о\уп шШаИме. Апс1 \\7ћеп зће ћаз гетоуес1 1ће саизе \\ ћ1сћ 1е<1 1о Ше зизрепзГоп о! ге1аИопз, Огеа! Вп1ат \\Т11 гезите 1ћозе ге1а11опз. 6геа1 ВгИаЈп \\Т11 с|ше11у \\гаИ сшШ 8ег\Та, ћу ћег о\\тп зроп1апеоиз асИоп, такез 1ће. гезитрИоп о! ге1аИопз роззШ1е. II 18 по! Огеа! Вп1а1п’з с1и1,у 1о 1еасћ 8ег\Та \\‘ћа! зће зћоиШ с!о.“ Дело, књ. 39. 8