Delo

114 Д Е Л 0 Сем тога, требало је не пропустити пи једну меру за повраћање једипства у нашем официрском кору. У па силу ограннченом простору овога члапка ми не можемо да говорнмо о једном ннзу погрешака које су ситне кад се појединачно узму, алп чији је скуп нмао врло важан утнцај на образовање јавног мишљења у Европи о одиосима у нашој земљи. Довољно је за сада да се задржимо на листове „За Отаџбину“ н „Нови Покрет“. Норед свега тога што су њихови уредници променили одело, сваки зна да су то органи завађених офнцира. Зар у овом времену, с тако електричном атмосфером, оваку храну нружати духу нашег војника пред којим стоје најплеменитији задаци које је можда пкада имала једна војска. Покретање ова два листа пружало је нашим владама један случај предвиђања. Нцје било тешко осетити да ова два листа изазивају нер< д у војсци чпја је функција, поред одбране земље, још и одржавање реда. А кадгод једна влада осети да ма каква јавна илн прпватна институција прети да у ближој или даљој будућности изазове сукоб између принципа реда и принципа слободе, она мора одмах, брзо и одлучно, у томе случају, иринцип слободе да жртвује принципу реда јер, на крају крајева, све институције у једној држави и треба да су зато да се органнзује једна уређена слобода. То је, морамо признатп, увек тежак посао. Та тешкоћа долази отуда што нп у једноме пољу људске активностн најннже страсти не могу тако лако да играју улогу као у полнтици. Па ииак имало је и има начина, ,јер мн мислимо да тн млади људи нису изгубили свако чуло за стварност п разлоге. Али, у исто време, треба и влада да не седи скрштених руку, него да ради н то тако да завађеним странама улије поверење. Најзад,#у крајњем случају, п дух закона је ред као први и најважнији услов за слободу. Изјава енглеског министра спољннх иослова је јасна п дефинптпвна. Из ње се види да обиављање наших односа с Великом Британијом није нн мало тешка ствар, и што су се дискретни, искрени п врло прнјатељскп саветп Енглеске, који карактеришу деликатност п такт ове велике снле, дегенернсали у неку врсту услова, то .је чисто наша кривица. Ми не треба да се варамо да смо Епглеској иотребни. Увек се може да начини комбинацпја да акција Енглеске на Балкану и без дппломатских односа с нама буде нсто тако ефикасна као кад би онп и постојали. Може та акцнја бнти и без нас, па, ако ми будемо индиферентни,