Delo

116 Д Е Л 0 родна скупштина имаће од сада 177 иосланика. Дошла је најзад и друга реформа на дневни ред. Грчки устав има један огроман недостатак: по њему и активни официри могу добити посланички мандат. Устави свих европских држава које имају стајаћу војску имају чак изричну одредбу да се официрн не могу кандидовати за народне посланике и њима је, шта внше, врло строго забрањено свако мешање у политику. Чим политика уђе у војску ту не само да нема војске него то је почетак анархије: две онасности од којих се не зна која је већа. Последње искуство у томе погледу даје сама Грчка, и њени државници муку муче да томе злу стану на нут. Па, ипак, тамо никоме не пада на ум каква „ауторитарна влада“ а још мање укидање устава, норед свега тога што нигде нема тако честих промена минпстарстава и распуштања скупштине, због чисто партијских односа у скупштпни, као у Грчкој. Ипак Грци имају бар ту срећу да су господари ситуације код своје куће и, једна завидна околност, нема никога који би ту ситуацију покушао да измени. Ми нисмо те среће и једна анкета о узроцима наших министарских криза, за последњих тридесет година била би од великог интереса. У Грчкој се, дакле, и то зло хоће колико толико да ублажи парламентарним путем, без потреса. Теотокис, председник министарства и министар војни, поднесе један нарочити закон о офицпрпма који су народни посланици. Досада су официрн посланици аванзовали онако исто као и остали њихови другови који су у активној служби, под заставом. Пошто је и у Грчкој искуство ноказало да изборне агитације п вргпење посланичког мандата наносе огромну штету дисциплнни у војсци, г. Теотокис нодпесе скупштинн један законски предлог, по коме офицнрн који би били изабрани за народне посланике не би могли да аванзуј.у за све време трајања мандата. По грчком уставу, официри се могу кандидовати за народне посланике, алп који добију мандат стављају се на расположење и тако остају за све време док су народни посланици. Досада је било уобичајено да овако н.ихово стање није имало иикаква утицаја на њихово аванзовање. Г. Теотокисје тражно, дакле, да се једним законом одредн резултат овог њнховог стављања на расположење п да се време нроведено на посланичкој клуни не рачупа онако исто као и време нроведено у трупи. Овај законски предлог, по себи сасвим ириродан, био је врло рђаво нримљен од офицнра посланика. Ипак је ои па ирвом и другом читању примљен без