Delo

НОЛИТИЧКА ХРОНИКА 117 особитих тешкоћа и сав отпор задржа за треће читање. Њима се придружп и г.^Ралис, налазећи да је то један дооар терен да-Уђе у борбу с Теотокисовим министарством. Они објаве рат кабинету; алп пошто су непрестано били у мањини, они употребе џраву опструкцију, одуговлачење дебате дугим говорима, једће-^средство коме још нарочито иде на руку њихов скупштински пословник. Сваки посланик из опозиције тражи реч п држи дуге говоре који немају никакве везе с предметом на дневном реду; усред говора га прекида други опозиционар тврдећн да нема дсвољан број посланика да би се дискусија могла да настави. У таквом случају, по одредбама пословника, председник мора, чим то само један посланпк затражи, да изврши црозивку посланика. Ова операција траје по читав сат, и онда говорник наставља свој прекинут говор. После неколико минута, јавља се други посланик из опозиције, поставља председнику исто пптање, и поново настаје поименична прозивка посланика. Кад би се овако држање допустило, то би онда био крај парламентарног режима, стога је у таквом случају политичка енергија највећа од свих вештина. Пошто је скупштински рад био немогућан, г. Теотокис је тражио да се скупштина распусти и нареде нови пзбори. Краљ је одмах одобрио овај захтев: скупштина је распуштена и нови избори били су одређени за 26 март. Њихов је резултат овај: теотокисти су добили 120 места ралпстп 42, заимисти 7 и независних 8. Изабрана су свега 2 официра. Скупштина се већ састала 20 овог месеца, одмах сутрадан после сјајно завршених Олимпијских Игара, и њен мандат треба да траје четири године. Данашња влада има већину коју одавна ннје добила ниједна грчка влада. Са 63 гласа већине г. Теотокис је госнодар ситуације; он сад може озбиљно да ради на остварењу свога нрограма, и ова ће стабилност много допринети да се убрзају практичне реформе које су толико потребне за политичко и економско подизање земље. једна лекција Страшна несрећа у куриерским угљеним мајрадницима. данима изазвала је била жив покрет међу радницима северне Француске, — покрет који се био дегенерисао у праву побуну. Чак је војска морала да интервенише. Министар унутрашњих дела, Клемансо, поступио је врло енергично: он је допустио право штрајка, али није могао допустити право на-