Delo

X Р 0 Н II К А 129 пјевања. То исто показује и несрећно рецитовање стихова, у ком.е*су наши глумци, са ретким изузетком, врло слаби. Отуда ће овокдело г. Војновића, немајући веће драмске акције, ни тачнб" карактеристике личности, ни складније целине у грунисад^дмтизода, слабо задобијати интелигентнији део публике. II поред песннчких јаких стихова, јер се рђаво преносе, и поред разумевања сценичности, јер се не изводе, и поред снажног виталитета у емоцији, јер се слаби драстичношћу ситуације и грубошћу реализма! Ово би све било мало чудно, кад се само сетимо прослављеног писца Ду бровачке Трилогиј е и Еквиноциј а, писца, коме сам баш ја одао потпуну и сасвим заслужену хвалу и који је као драматичар занимао баш интелигентнију публику. Али, није ипак толико чудно колико изгледа на први мах. Јер је у Трилогији г. Војновић у своме елементу. У градиву, које добро зна, у животу са којим се присно уживео, у еластпчној драмској тези, којој даје облике осећајна, уметничка природа. У Трилогији се ничим не одступа од живота, пуног, једрог, сочног живота. у коме је и сам писац живео и својом душом и својим срцем. Од живота, најзад, који је писцу по свему близак. II писац нам је тамо уман и до страсности осећајан сведок поменутог времена и живота. У Смрти Мајке Југовића писац показује... али то се већ изводи из свега што сам раније изнео. Да сведем. Смрт Мајке Југовића за сада није дефинитивно драмско дело. Прерада његова била би лака и не толико коренита, као што се, можда, чини. Све што треба учинитп у томе је: да се појача акција, да се, у карактеристпцп типова, поврати нормалан однос, према анализи народне песме и да се ублажи јалово сурова реалност. Што се тиче ове сурове реалности, ње има чак и у стиховима, за које сам већ казао, да, на другоме месту, полећу до угледне и завидне висине. На што на пр. да се даривање децом овако акушерски грубо представи: „Девет пута утроба да ј’ моја Живом кврљу натоппла легло Часно легло часн'јех тп отаца“. То Мајка говори Дамјан.у. Још овај нејасан наговештај многих отаца, са истога „легла“, мало је непромишљено бачен у тиДело, књ. 39. 9