Delo

128 Д Е Л 0 ском, заносу, са додолским песмама. Као симбол крви, Косовка Девојка је сва у црвеној одећи. Наша глумица је имала потпуно модерно, на струк, одело, од неке тканине, неприличне за Косово Поље. Други елеменат симболистике је снаха Анђелија, Она са бакљом представља пламен. Даље је Даница вечерњица и Даница сунчанпца. Љубимица снаха Мајке Југовића, није Мајку пратила до Косова, да по бурми позна руку Дамјанову. Стражарица, није стражарила радп опште, заједннчке, потребе, но једино у бризи за својим Дамјаном, Симбол губп значај уоиштавања. У драми овакве врсте увек је донуштено да „мртве ствари о удесу збореи. Мајка не добија очи соколове и бијела крила лабудова, као у народној песми, али гата на крила гавранова и под облаке и са путиром, као што већ знате. Добро је изведено. Звијезде свјећнице плачу и капље квасе руке пздајнпка; симболи су погинуле браће. Даље су веснице туге и пораза видов-данског. Врло су подесан елеменат за сан забринуте душе и као нрекорна коб нечисте савести. У стиховима г. Војновића има пуно антитезних слика. Карактеристика духовитости. Те намерне супротности добијају шире размере и у самим ситуацнјама. Такво је прво ијевање, у којима беле снахе ио свему одударају од црнога расположења очајнога, бојнога, доба. Ову је добру намеру писац покварио једном неприличном, савременом, песмом „Ај, ај, кратке ноћи...“ (Боље је да не наводим даље). Та се неравнина, у осталом, лако може уклонити. Г. Сремац би умео изабрати пригодну старпнску женску песму. Од снаха је незгодно представљена снаха Јола. Једна неирилична врста недотупавних дечнјих забавиља,.скромна дворска будала уског дечијега хоризонта. Докле друге снахе, охоле, доконе, без мушке стране, по вас дан уздишу и крате време песмом и преппрком. II Јола треба да уђе у јато снаха, а за њену намену бар је лако наћи замену. Г. Војновић је добар познавалац опере и драмске технике. Само он ту техннку претпоставља и на нашој малој позорници. Тај спољнн, декоратпвни део несумњиво би, својим бинским ефектом попунио ова драмска пјевања, а нарочито треће, кад би иаша позорница и техника биле савршеније. Но баш осуство те техпнке ноказује недовољну унутарњу драмску вредност тих