Delo

140 Д Е Л 0 рђаво преведено, да преводилац није нп смисда иогодио, те су многе паучне истнне чувених аутора као што је А. Ме1агс1 и Епс1гез представљене наоиако. Књиге о једпој привредној гранн код нас, као што је шумарство, треба, дакле, писати или као строго Знаучна дела, или као књигу за народ, од које ће бар неко и неке користи видетн. 0. А. С. Пушкина Скаске. Превео с руског Др. Н. Ђорић. Б. 1906. Цена 1 динар. У намери да пашу дечију књижевност обогати новом књижицом, Г. II. Ђорић се латио превода Пушкинових имитација народних сказака. Нреводилац, сасвим оиравдано, налази да се у данашњој школп и кући мало води брига о дечијој наклоности ка уметничком, ноетичком моменту живота. Дечије школске читаике, па чак и књиге намењепе домаћој лектири дечијој сувшпе су трезвене, прозаичне те иису кадре задовољити дечију стихијски јаку нотребу за причама, за чудним догађајима, за драматичном и сликовитом коректношћу и пластичпошћу. Скаске Пушкинове, које је песник, у часовнма доколице, спевао по народним иричама, учиниле су се г. Ђорнћу подесне за пашу децу, и он нам их сад нуди у свом стихотворном преводу. Те творевине руског великог неспика, у недостатку иравих народних, дачијем поимању ближих прича, доиста су кадре забавити и освежити детињи дух, — но питање је да ли ће оне то моћи учинити и у г. Ђорићевом преводу, који има доста и стварних и Формалних недостатака. Пишући ове своје ириче, Пушкин је, као што сам горе нагласио, узео готово градиво из народа. Те му је приче у краћем и збијенијем облику, испричала његова знаменита дадиља Арина Родионовна. При уметпичкој обради тих народних сказака, Нунпсин није одстунао од наивности пародног топа пи у садржини, ни у језику и руска деца читају Иушкипове Скаске још и данас са живахним интересом. Скаска о творцу Кузмаиу и слузи му Балди штампа се често заједно са иравим народним причама, памењенима дечијој лектири и чита се лако као орнгинална пародна умотворина.