Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 141 Р1б те наивне, веселе Пушкинове приче не очекује иста судба у прфоду г. Ђорића. Преводећи ове скаске на српски, Г. Ђ. је смањио њихову садржајну и Формалну вредноет. Као што преводиоцу орипшал пије био свугде довољно јасан, које што је, због ритма и сликл, мррао употребљавати нарочите речи и нарочит ред речи ове^су~скаске много су изгубиле од простоте и јасности, па, дакле, и од заеимљивости. У оригиналу су реченице и периоди прости, незаплетени, те иоле вегат читач може без муке постићи да Пушкинове Скаске чак и мања деца схвате и заволе. У Г. Ђорићевом преводу, који овда онда. зна битп свеж и добар, наилазимо и сувише често на развученост, на неодређеност и слабост у изразима, чега ради ће ова књига тешко моћи наћи пута до детиње душе. Места из којих се видп да преводилац није довољно познат са руским језиком, има у књизи саразмерно много, свакојако више но што би се смело донустити. Ја ћу овде изнети само неколико. У „Скасци о цару Златану“ читамо: „Дадно за моремљ, илб худо“, преводи: „Је ли за морем хладно, худо?“ (Скаске стр. 15.) што значи српски: „Је л’ добро, (лепо, згодно и т. д.) тамо преко мора, ил’ је рђаво?“ Г. Ђорић је заведен вокалном сличношћу руског „ладно“ и српског хладно " У оригиналу: „И за бЂлнми стЂнами блешутљ маковки церквеП“ т. ј. „И иза белих зидова сијају се врхови од цркава.“ Не знајући значења руске речи „маковка“ (врх, вршак, врхунац, највиши део неког предмета), преводилац је, очевидно заведен вокалном сличношћу, сећа маковог или управо: маквеног кеца! и преводи горње место овако: „Сјајне куле све маквене“ (Скаске стр. 11) и добија се савршена бесмислица. — „Не горкш“ преводи Г. Ђ. са „не срди се“ (стр. 10), а треба: не тугуј; „за морем житБе не худо“ у српском преводу: „броцит морем није зло“ (стр. 24) а треба: живот преко мора нпје рђав. „Весв мокрешенекЂ, лапои утпрансБ“, преведено је: „мокар сав и задуван и упрљан брише длан“ (стр. 54), а треба: „сав мокар бришући се шапом“ т. ј. не брише ђаволић свој упрљани длан, но тим дланом или боље шапом брише себе (на пр. зној са лица). — Реч „подворБе“ у „Скасци о трговцу Кузману и слузи му Балди“ не значи као што нреводилац мисли, нешто мање, или нешто одвојено од куће, но значи нешто што је кући равно, или и више од ње. Док оригинал каже; „добро, неће нам ниједном бити рђаво! Поживи у мојој кући, покажи своју вредноћу и вештину („

ладно, не будетЂ намЂ обоимЂ накладно, поживи-ка на моемЂ