Delo

142 Д Е Л 0 подвор1/ћ, окажи свое усердпе и ироворг>е“. Г. Ђорић не схвативши правог вначеља речи „подворБе* вели: ,,IIл н6 ваљз, „Да с' уз газду слуга ставља. гДа у двору с њим станујеш. „Све да видиш, све да чујеш. „За то спавај у вајату, „Покажи се на запату“ (стр. 48) Никаквог „вајата“, никаквог издвајања од газде и његова двора (,подворја“) нема у оригиналу. Напротпв, тамо газда просто нозива Балду „да поживи у љегову дому (подворју) п да нокаже своју добру вољу и окретност“. Као што се из даљег причања види, тако је и било: Балда је живео са газдом под једним кровом и о каквом издвајању нема разговора у целој иричи. „Сб грустпои думен“ преводи Г. Ђ.: „и преда се мудро гледи“ (21) а треба: с тужним мислима, тужан, сетан Руско: „Л.ови! лови!“ што значи: хватај! хватај! преводи Г. ГБ.: лови, лови! (стр. 24). Од других погрешака, којих има подоста, навешћу још ових неколико: клгонулЂ вђ теми“ нреведено је: „кљуц у очи (стр. 100) место: „кљуцнуо га у теме“; шамаханска царица назива се кроз целу причу: шахаманска; „во.но первуго исполнк>“ нреведено је: „гата зажелиш, испупићу (93), а значи: „испунићу ти прву вољу“ дидушка (чичица, чикица, уја и т. д.) код Г. Ђ.: деда (47); булатомљ (челиком) нрсведено алатом (28). У нериоду: „справптЂ здКсп — лихГе тости идутЂ отђ морн“, Г. Ђорић није схватио да је ирва реченица „справлтЂ здКсб“ зависна, темпорална речсница, но ју је схватио као независну и превео сасвим ногреишо: „Они овде спремни седе, а зли гост од мора греде“ (92), а требало је казати: „Кад сврше овде (т. ј. победе једне непријатеље), ето им других опаких гостију од мора“. — „И па берегЂ сђ внсотбг опустиласл вђ кусти“ нреведено је: „са висине па брег пала и у жбуиић један ;стала“ (Скаске 34), место да је речено: спусти се из висине па обалу (а не на брег) у жбуње или међу жбунове“. — Воиска идутгБ деш> и ночп, имђ становитсн не вђ мочп“ преведепо: „Иде војска дан н ноћ, сама не зна где ће доћ“ (95), а значи: „Војска иде дан и поћ и всћ је са свим изнемогла“) и. т. д. и т. д. Но одстунањс Г. Ђорнћа од Пушкинова оригииала не ограничава се само на поједине изразе, на колорит — преводилац често не штеди пи важније ствари, он без икакве нотребе, а на несумњиву гатету саме ствари, мења н сам нредмет, сам скелет Сказака.