Delo

ТРГОВИНСКИ УГОВОРИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И НЕМАЧКЕ 11 уговору од 1883. у исти царински став (бр. 3 а) 1), са 16 дин. од 100, кгр. или 8% од вредности, спадали су: груби покривачи. (за коње и кревете), прости покровци од козине и других животињских длака и проста глобучина (филц). По уговору од 1892.Ј/ваки од тих предмета улазио је у засебан став (бр. 9 тарифе). Немачка је имала раздога, да тарифу уговора с АустроУгафетСбм изнова веже, и ако се но одредби о највећем повлашћењу могла користити свима олакшицама његовим. Рок трајања за оба уговора био је утврђен до 31. децембра (по новом) 1903. Али, у случају да не буду на време отказани, и један и други могли су важити по истеку тога рока, увек дванаест месеци од кад их ма која страна откаже. А дан отказа, па ни рок продуженог трајања нису се моралн поклапати. Србпја је новим уговором не само стекла ираво, да искључиво специфичним царинама терети немачку робу, но је обично успела и да повећа дотадашње специфичне царине. Тим се, у ствари, добило двогубо повећање. Да су само избрнсани ставови по вредности, увезена роба била би јаче оптерећена, јер, поменули смо, крај царина по вредности ни специфичне ннсу никад биле потпуно плаћане (стр. 14-15). Али су новом тарифом по правилу повишени спецнфични ставови уговора од 1883. Отуда је царински приход Србије осетно скочио, чим су нови уговори с Аустро-Угарском и Немачком ступили у живот. Приход од увозних царина био је 1891. год.: 2,298.000 дин. или 5.4°/° вредности увоза, а 1892.: 2,398.000 или 6.50°/о. Међутим, 1894. год., прве по ступању у живот нових уговора, тај приход изнео је 4,307.000 ИЛИ 12.30% вредности увоза, 1895.: 2,941.000 или 11%. Нове тарифе дале су држави два пута већн приход. А то јасно иоказује, да су њихови царински ставовп били осетно већи од ставова дотадашњих уговора. Али уговор од 1892. ннје имао само тарифу за увоз немачких производа у Србију. У њему су били утврђени и уговорни ставови за увоз српских производа у Немачку. Србија, до душе, у тим ставовима није ништа новога добила. Све су то пре ње извојевале државе, које су 1891. закључиле „велике“ трговинске уговоре. В. Лоц. без сумње случајном омашком, погрешно тврди (ор сШ; стр. 109) да је Србија, осим царпна на пољопрпвредне производе које су већ бпле прпзнате Аустро-Угарској, још специјално добпла царину на шљпве п уљане плодове. У ствари, и те су царппе већ бпле прпзнате Аустро-Угарској. Царпна на шљпве (суве) улазила је у тар. бр. 25, р. пз тач. 2 уговора с Аустро-Угарском