Delo

ОСТВАРЕНИ СНОВИ 183 нака сећао још као детета, а по некад су, у слободним часовима, ћереталп о заједничким старим познаннцима. Екс-број 17 се исправио — подмладио. II није чудо: није ни био јзтар, а у невољи очврсне човек као челик, под сувишним терето^- погне се мало, али кад терет спадне, враћа се у првобт&н^положај са свом енергијом. Само у другим околностима човек постаје крто гвожђе, онда кад га рђа страсти нагризе онда га шта било може сломити и строшити. Нису га више звали ни бројем 17 ни мазгом, него „господин Антонпје“. Другови су га поштовали, шеф га је волео — било му је врло добро. Кеснца се надувала све више — а нада осмехивала све јасније. Сунце као да је јасније сијало, небо дошло као плаветније — вода бистрија. Још мало, можда само још година дана, па ће имати своју сопствену кућицу и баштицу и парче земље. У близнни стације насељаваће се једно имање, моћн ће се добити земљиште под повољним условима, на дугогодишњу исплату. А може бити да ће се наћи и добре очи које ће га обухватити дугим погледом, којим ће исказати толико колико уста не могу изрећи — можда ће се остварити онај слатки сан под крстом, сниван онда, кад се уморнп путник одмарао крај пута?. Ко зна? ко зна?.. јер кад човеку једном пође на добро, онда иде и тако се дивно развија једно из другога као кончић са дугаике кудељице свиле. Антоније се више није бојао те велике среће, мисао на њу није га плашила немогућношћу да се оствари. Земља,_ кућпца, баштица, сопствени кутак и миран рад, то је већ само питање времена, које ће у раду брзо протећи као вода бујице — а добре очи?.. И оне су већ ту, паметне и јасне као сунце, н добре као нада која све заслађује. Оне се понекад смеју Антонију и шале се с њиме, алп се 1рза тога види да је то само шала, онако тек, као обично код девојчице. То је обичај да терају шегу с онима који их воле стари женски обичај. То су очи кћери старога чувара пруге. Старчева је кућица одмах ту, на једну врсту од станице. Кад нема посла Антоније одлази тамо, ћерета, прича о својим плановима, пребраја уштеђевину. Међу њима већ нема тајне, а време пролази тако при-