Delo

184 Д Е Л 0 јатно, тако слатко као детету поред добре мајке, у малој родитељској кућици. 0 љубави нису никад говорили — јер и зашто? може се волети и без речн, у осталом споразумели су се он и чувар, свадба ће бити но нразнику, а затим... шта да Бог... Девојка зна да је воли, н ако јој вереник то није казао; она је то погодпла, осећа да ће јој с њиме бити добро. Тај је однос тнх, миран и достојанствен. Антопије не сме пп за руку да је ухватп, али гледа у њу као у икону, и одлазећи од кућице увек би тихо изговорио: — По празнику. II није бпло много до празника, јер је већ децембар. Била је ноћ тамна и хладна, снежни се облаци превлаче по пебу, а по некој звездици пође за руком да провири пза њих. Засветлуца кокетно према земљи, па с.е опет изгуби у тмини. Антоније је ноћас на служби. У 12 сати и 5 минута доћи ће теретни воз, за њ ће се имати да закаче шест вагона жита, и кренуће се пут Варшаве. Готово се сваке ноћи то исто ради. На стапици су већ запаљени фењерн, сигнали светле, а из даљине се чује страшан писак и трубнца скретничарева; најзад се из дубоке шуме појављује гвоздено чудовиште на коме светле фењери као какве огромне очи. Бремзе тужно шкрипе, и машина с хуком улази у станицу. Кондуктори уђоше у ресторацију да се огрију, на машини је остао само помоћник машинистов да измени и сакупи вагоне. Антоније је па служби. Да се шест вагона закачп, пнје велики посао, одмах ће се свршити, кроз нола сата воз ће се кренути, а срећни радпик отићи ће да се одмара и машта о златпим надама. Остао је само још један вагон, локомотива иритерује воз к њему. — Готово да се закачи. Антоније стоји између ћиГогаип. Наједанпут зачу се слаб узвик, као недовршен, као прекинут у половинн... У нсто време чуло се као да је иешто прегњечено и нека црна маса паде на шине. Слете се послуга с фењерима.