Delo

ОСТВАРЕНИ СНОВИ 185 Под* точковима је лежао Антоније скоро мртав. Грудни кош му је $по. зпСечен, а-из уста му је куљао млаз крви. Однесоше га на станицу, дође и лекар, прегледа га, климну главом ^неколико пута, и са дубоким уверењем да зна своју струк^ рече: '^'^вршено је! Антоније још једном отвори очи, погледа ка скретничаревој кућици и издахну. Телеграм извести управу о несрећом случају, истрага утврди да је узрок била необазривост — а на два дана после тога носило је неколико радника необојен сандук мртвачки ка гробљу. За њима су ишли скретничар и кћи му, шеф и неколико чиновника са станице. Тако су се остварили снови његови. — После дугог потуцања по свету нађе, најзад, уточишта, путник нађе циљ свога путовања. Тихи сањалица и радник има сад своје сопствено парче земље одакле га нико и ништа не може покренути. Борави санак код својих где има тако лепих врба и бреза, где има толико драгих гробова. Има и дивну баштицу, јер је добра рука посадила цвећа, добре очи сузне и тужне често прегледају ту баштицу, а ноћу трепере над њом звезде... Овда онда зачује се ту и весео дечји смех. После неколико година, кад већ време ублажи тугу, доћи ће на тај гроб стари скретничар и довешће унучиће своје. Старац ће клекнути и очитати оченаш, а дечица ће јурити лептирове по гробовима... С пољског превео М. Ст. Јанковић Клеменс Јуноша