Delo

БОРБА ОКО ГЕНЕОЛОШКОГ СТАБЛА 187 предсташша хладног разума. Борба за учење о пореклу тек је почетквм двадесетог река поведена потпуној победи тиме, што се најжустрији и најопаснији протнвник тог учења, црква, видела принуђана да га призна. Отворена исповест језуитског патера В^смана заслужује с тога веома велико призрење; с велико^цЗжњом треба очекивати његово даље развијање. Акоје његово убеђење истинито н његова морална снага довољно јака, то ће он повућп консеквенције свог дубоког познавања природе и иступиће из римске цркве, као што су то ту скоро учинила два виђена језуита, много заслужни гроф Хенсбрех и оштроумни геолог професор Ренард нз Гента, чувен са обраде депозита морскпх дубина „сћа1еп^ег“-ске експедиције. Алн ако то и не буде, његово делпмично признавање дарвинизма у име хришћанског. црквеног веровања остаће спомен-камен у историји учења о пореклу. Његов вештачки, прави језуитски покушај, оба супротна пола да споји, неће имати дугог дејства; много ће пре послужитп да убрза победу научног мишљења о развићу над мистичним црквенпм веровањем у створење света. Ово ће вам, надам се, још јасније бити, кад се данас обратим критичном посматрању најважнпјег специјалног проблема десценденте теорије, много бојазног „човечијег порекла одмајмуна“ и његове нескладностп са традиционалним црквеним вероучењем, које вели: бог створи човека по својој слици и прилици. Да је ова омрзнута „теорија о мајмунима“ илн пнтекоидна теорија потреба и следбени закључак учења о пореклу, знало је то оштро око будне цркве још пре 45 година, одмах чим је изашло главно Дарвиново дело, и баш у њему нашло најјачи мотпв за енергично сузбијање дарвинизма у опште. То је бар јасно: или је човек као и све остале врсте животиња постао неким нарочитим, надприродним, божијим актом створења, као што су учили Мојсије п Лпнеј (оплоћена божија идеја о створењу“, као што се још 1858 изразио чувени Ага сиц); илн се човек развио природним преображавањем из реда сисарских предака, као што тврди учење о пореклу од Ламарка и Дарвина. Због ванредне важностп ове питекопдне теорије бацићемо прво кратак поглед у натраг на осниваче њене и онда тек обратити оштру пажњу на доказе који за њу говоре. Велики француски биолог Жан Ламарк био је први који је одређено тврдио „човечије порекло од мајмуна" и покушао да га научно