Delo

188 Д Е Л 0 заснује; у својој величанственој „Рћиобор1пе 20о1оодцие“ (1809.), која је своје време за 50 годнпа претекла, јасно је обрадио преображења и нанредке који су се морали да изврше при трансформацији људоликих мајмуна (прпмата сличних орангу и шимпанзу) прилагођавање на усправан ход и с тиме везано диференцирање руку и погу, доцније образовање језика и виших стенена ума. Као што је цела, достојна дпвљења, десцендентна теорија од Ламарка, тако је и њена најважнија конзеквенца била предата брзо забораву. Кад ју је Дарвин 50 година доцније пробудио новом животу, било му је све што је Ламарк учио потпуно непознато; у своме главном делу Дарвин се задовољио кратком пророчанском реченицом: „светлост ће пасти на човечије порекло и на његову историју“. Лак и ова невина реченица изгледала је првом немачком преводиоцу, Брону тако сумњива, дају је прећутао. Кад јеУелс ОУаПасе) заиитао Дарвина хоће ли д^бље да уђе у то питање, одговорио му је овај: „Мислим да изоставим целу ту главу, јер око тога има и сувише предрасуда; и ако потпуно признајем да је то највиши и најпнтересантнпји проблем за природњаке“. Нрви подробни н веома важни списи о овом, по садржини тако важном, проблему изашли су 1863.; у Енглеској Томас Хексли, а у Немачкој Карл Фогт беху научењаци који су тражили да изведу човечије порекло пз мајмуна као неизбежну конзеквенцију дарвннизма и да је заспују на тада познатим емпнричким аргумептима. Нарочито је веома важан духовити Хекслијев спис о „човечијем месту у природи“; пре тога изнео је убедљпво у трима предавањима велика „сведочанства“ која емпирички објашњују „питање свију пнтања“: природну нсторију људоликих мајмуна, анатомске п ембриолошке односе човека ирема најближим нижим животињама и ново откривене људске фосилне остатке. Сам сам 1866 у мојој „Генералној морфологији“ први покушао да у великнм размерама онтогенетичним и анатомским истраживањима заснујем припципе десцендентне теорпје н дау филогенетичном природном систему утврдим главне ступњеве преко којих су морали да пређу ранији човечији кичмењачки претци. У мојој „Исторнји природног ностања“ (I издање 1868. X издање 1902.) нашли су ови први филогенетични покушаји даљег развнјања, а у њеним доцнијим издањима многоструког понрављања.