Delo

ТРГОВИНСКИ УГОВОРИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ II НЕМАЧКЕ 13 Према чл. XI., уговор с Немачком требао је да ступи у жпвот 1. јануара 1893. год. (по новом). Алп како нпје бпо на време поднесен п прпмљен у Рајхстагу., протекла је цела 1893. год. без новога уговора. Међутпм, уговор од 1883к пстпцгц} је 25 јуна 1893., паје од тога дана до краја годпне између НемачЈге*п 'Србпје у стварп било неуговорно стање. Да бп се пзбегле штетне последице таквога стања, српска влада указом је овластпла немачке увознике, да*ее користе највећпм повлашћењем, док новп уговор не буде ступпо у живот. Немајша влада, с тога што нпје пмала законског овлашћења, нпјехтела прпзн*??№*1зајвеће повлашћење за српску робу. II та роба бпла је прп увозу у Немачку царпњења по општој тарифи. за све време од 25. јуна 1903. до 1. јануара 1894. кадјенови уговор почео да важи. (\\\ ћо1г, ор. сИ.; стр. 109; Апс1ге Ро18зоп, ћа роИНцие боиашеге Ие Г Ешрјге аПешапИ. — Аппа1е8 Пез ВсЈепсеб РоННцпеб, II. 15. шагб, 1905; стр. 239). Трговински односи Сроије н Нелачке За оцену трговинских односа Србије и Немачке ва;Ба се с највећом обазривошћу служитн подацима српске званичне статистике.1 Али, и ако су ти подаци н сувише нетачни да би се по њнма изводили закључци о вредности и величини промета с Немачком, пошто се исте грешке у главном понављају из године у годину, није без вредности упоредити резултате разпих година. На основу таквих резултата може се, што је врло важно, утврдити тежња извоза, или увоза Србије ка опадању или растењу. При томе ваља имати на уму, да српска трговпна све више ступа у непосредну везу с Немачком, те с тога доцнијих година један део више забележеног промета не долази од стварног иовећања, већ просто отуда, што се избегло посредништво Аустро-Угарске, па је српска статистика могла тачније да констатује правац извоза, одн. порекло увоза. На другој страни забележен је у толико мањи промет с АустроУгарском, ма да у ствари никаквог мањка није било, јер тај део робе није ни био предмет трговине с Аустро-Угарском. Али Србија још није имала велика успеха у еманциповању своје спољне трговине од посредништва суседне Монархије, те се можемо с доста велнком сигурношћу ослонити на закључке изведене упоређењем цифара за известан број година. По српској статистици до 1884. год. ннје с Немачком било 1 Опширно о томе расправљено је у раду Трговпнскп биланс пзмеђу Србпје п Немачке, од др. Мом. Нпнчпћа. (Архпв за правне п друштвене науке; књ. I., св. 1—2.)