Delo

206 Д Е Л 0 једном сасвим спстематнчном војном походу римске есс1еб1ае ииШаиИб. Пз Беча јавише ми 17. фебруара (случајно баш на мој 71 рођенп дан!) да је један дан ранпје један језуитски патер, Тпбе у једном, са великнм одобравањем нрнмљеном предивању нрпзиао не само десдендентну теорију, него и њену примепу на човека и прогласио је за сагласну са католичком веронауком — п то на једпој веома носећеној „скупштини католпчкпх катихета“! Нарочито је спмтоматично да у једној повој католичкој збирцн књига; у Бенцппгеровој библиотеци природнпх наука, прве три свешчице (ивдате 1904 у Ајснделну н Келну) третпрају најважппје проблеме науке о развићу, прва постанак земље, друга самоннцање, трећа учење о пореклу. Њихов писац патер Гапдер даје нашем учењу о развнћу веома велике концееије, али се у исто доба трудп да докаже, да то учење не протпвуречн нп библпјп нитн догматичним тумачењнма најугледнијих црквених отаца н схоластнчара. И ако ваља признати разлоге софистичке логике која је у овим језуитским надри доказима, ипак Гандер неће убедити ни једног образованог човека којп је у стању независно да мисли о његовнм обмамљивим закључцима. Карактеристпчно је за његову тачку гледишта да се самоницање (као постајање органских живих бића чпсто механичким процесима) не да нп замислити, али да је н тешко постајање органских бића ипак могуће „нарочитом божнјом вољомГ Код човечијег порекла из нпжнх жпвотнња (које он признаје) задржава претпоставку да је душа у сваком поједином случају створепа нарочитим актом! Била бп узалудиа мука, кад бпх хтео да обелодаппм у иојединостима обмамљнве закључке н непстпне овнх модерних језуита н да пх научно разлозима разума оповргнем. Страшна моћ овог најопаснијег реда калуђера л^ежи у томе што они примају један део науке н користе с.е тиме да други и важпијп део у толнко пре униште. 1Бихова мајсторска вештпна софистичког извртања, њнхов двоемислен „пробабилизмус“, њихово лажно „гезегуаБо теп1аНб“, главно иравило за више сврхе оправдава.ју средство, озлоглашени морал Лигу ориј а и Гурија, цинизам са којим злоупотребљују пајсветнје припципе ради задовољавања свога сонственог властљубл>а дали су језуитима онај црни карактер, кога је ту скоро разголитио гроф Хенсбрех н тпме стекао нарочите заслуге. Белнке опасностп које нрете правој науцн овим кријум-