Delo

БОРБА ОКО ГЕНЕОЛОШКОГ СТАБЛА 205 објашњено анатомским и ембриолошким поређењпма с мајмунпма,в*греба Да буде без важности, јер оно превиђа главну ствар, његов „духовнн живот“. У ствари је пак „психологија на првом месту шозвата да суди о бићу и пореклу човека“. Сва анатомска иС онтогенетична факта која сам сакупио у мојој АнтроГЈШшији ради васпостављања прогонатаисе или реда човечијих предака, Васман је делимично игнорирао, делимично изопачио и исмејао; то је исто урадио и са веома важним фактима аптропологије, нарочито са руднментарннм органима, којима је особиту важност прибавпо Роберт Вндерсхајм у своме одлнчном спнсу: „грађа човечјег тела као доказ за његову прошлост.“ На овом пољу језуитски патер као природњак није компетентан; по свој прилнцн изгледа да он о упоредној анатомији и онтогенији кичмењака има само површно и недовољно знање. Даје Васман исто тако темељно проучио морфологију и физиологиј.у сисара као његове мраве, то би он дошао при непрпстрасном расуђпвању до закључка да се око претпоставке једностаблене и монофнлетичне десценденце првих не може обићи, као ни око дисценденце цоследњих. Кад по Васмановој претпоставци свпх 4000 врста мрављег системачине једну једину „природну спецнју“ то мора иста хипотеза да важи н за 6000 сисарских (2400 жпвих и 3600 фосилних) врста, — да се добро разумемо, рачунајући ту и човека! Наравно да се тешка пребацивања која смо морали поднћи против „софизма н лажних закључака овог „црквеног учења о пореклу“ не тичу личности и каректера патер Васмана, него језуитског система, кога он заступа. Не сумњам да је овај истакнути прпродњак (кога лично не познајем) са искреном вером пнсао своју књигу и да се на поштен начпн трудио да нзравна несаломљиве противности између нашег природног учења о развићу и црквеног учења о веровању у неприродно створење света. Ово поравнање нзмеђу ума и сујеверја самоје могуће по цену разума, само преко „ВасгШсшт т1е11ес1из“! То налазпмо код свију других језуита, код „отаца“ Катрајна и Брауна, Безмера и Корнета, Мисмајера и Мукермана(!), чија је двосмислена „језуитска природна наука“ одлично и верно осветљена поменутим чланком Р. Н. Франсе (Минхен) (Дг 22 с!ез „Рге1еп ЛУогР‘ уот 16-11-1904, РгапкТшТ а. М.). Васманов ннтересантан покушај није у осталом усамљен; на нротив, све се више множе симнтоми да се овде ради о