Delo
БУНАР И ШЕТАЛИЦА 1тр1а 1ог!огшт1 1оп;гов 1пс 1иг1>а Гигогез 8ап§и1шб тпосш, поп заПаГа, акпГ. Вобрке тшс раГпа, ГгасГо пипс Гипепб апГго, Могб иМ (кга Гик, лпгГа баћгб^ие раГепГ.1 Бејах болан преболан услед тих дугпх самртних мука, и кад ме најзад ослободише окова и допустише ми да седпем, осетих како ме оставља свест. Последње речи које ми разговетно допреше до ума беху пресуда, страшна смртна пресуда. После тога, звук ипквизиторских гласова утону у некн сањив неодређен шум. То ми изазва у души представу окретања, можда зато што ме је тај шум потсећао на лупу воденпчког кола. То само за кратко време, а потом не чух ништа впше. Ппак сам још за неко време могао да видим, али с како страшном иретераношћу! Видео сам усне у црнину одевених судија. Оне ми изгледаху беле — беље пего лист харти.је где пишем ове речи — и зачудо тапке, тање од јачине њихова израза чврстипе, непоколебљиве одлуке, мрачног презнрања људских мука. Впдео сам како решење моје судбине непрестаио силази с тих усапа. Видео сам како се грче чпта1 Овај четворостпх бпо је саставл.еп за каппју иа једпом тргу у Парпзу, која је требала да се подигпе па месту где је бпо Јакобппски Клуб. У српском иреводу гласп: „Овде ,је једпа гомпла песреГпшка стављала на етрашпе мукс људе, нјв могући никако да утолп жеђ за невпну крв. Сад пошто је отаџбппа спасепа и ношто је иећпна смртн срушепа, тамо где је беспела страшна смрт, цвета жпвот н здравље".