Delo

БУНАР II ШЕТАЛИЦЛ 209 јући смртну пресуду. Видео сам их како изговарају слогове мојег Јнмена; и задрхтах, јер иотом све занеме. Видео сам, такође,*$а неколико тренутака безумног страха, благо и скоро неприметно лелујање мрачних простирака што покрнваху зидове дворане^а онда ми поглед паде на седам великих свећа на стод^^спрва имађаху изглед милосрђа, и изледаху као бели витки анђели који бп хтели да ме спасу. Али ме онда одједном обузе самртничка слабост, и ја осетих да ми сваки кончнћ у у телу задрхта као да сам додирнуо жицу галванске батерпје, док се анђеоске прилике претворише у безначајне утваре, с пламеним главама, и ја увпдех да ми од њих нема помоћи. А онда ми неосетно машту обузимаше, као богата пунозвучна мелодија, мисао како сладак мора да је мир у гробу. Та је мисао дошла полако и крадом, и као да је дуго требало да мноме потпуно овлада, али баш кад је мој дух могао најзад да је осетп и задржи, прилике судија ишчезошекао неким чудом испред мене, велике се свеће изгубише, њиховн се пламеновп угасише сасвпм, и црни мрак наступи нагло; чннпло ми се да осећам још само како подухваћен помамном бујицом тонем у понор. Потом све утону у ћутање, тишину, ноћ. Бејах се онесвестио; али ипак нећу да кажем да сам био сасвим изгубио свест. Шта је од ње остало нећу покушавати да одредим а још мање да опишем; ипак се не беше сасвим изгубила. Ни у најдубљем сну — ни у бунилу — ни у несвести — ни у смрти — па ни у самом гробу она се сасвим не губи. Пначе не би бнло бесмртности за човека. Будећи се ми кидамо паучинасто ткиво и најдубљег сна — а тренутак после (ма како слабо било то ткиво) не сећамо се онога што смо снизали. Враћајући се из несвести у жнвот разликују се два стања; прво, осећај духовног живота; друго, осећај телесне егзистенције. Пзгледа вероватно, кад бисмо се доспевши у то друго стање могли сетити утисака првога, да бисмо нашли те утнске речите у сећањима на бездну иза смрти. Па шта је бездна? Како ћемо, најзад, разазнати њен мрак од мрака у гробу? Али, ако се и не могу утисци онога што сам означио као прво стање по вољи изазвати, зар се они, ма н после дужег времена, не враћају незвано, док се ми чудимо одакле то долазе? Онај којн није никад губио свест, не може да открије непознате палате и тајанствено поверљиве прилике у усијану угљевљу; он не опажа како плове на облацима тужна привиђења која многи не Дело, књ. 39. 14