Delo

4 ЈАКА КАО СМРТ ГИ ДЕ МСПАСАН (НАСТАБАК) IV Рекао би човек да су сва кола париска ншла тога дана на хаџилук у Палату Пндустрије. Још од девет часова изјутра, она су приспевала свима улицама, преко авнија и мостова, у ову дворану уметности, где је Сав — Париз уметнички позивао Сав— Париз отмени да присуствује вернисажу три хиљаде и четнри стотине изтожених слика. Поворка света хитала је вратима, и не поклањајући пажњу вајарским радовима, пела се право на сликарске галерпје. Пењући се уза саме степени, свет је погледао слике изложене но зидовима степеница, на којима се вешају слике нарочите врсте сликара што сликају пред собом, и који су послали радове било необичне величине, било такве радове које нису смели да одбију. У четвртастоме салону маса света гмиже и бруји. Сликари, који ће показивати слике до вечери, познаваху се по својој живости, звучности свога гласа, поузданости својих покрета. Већ су почели да вуку собом своје пријатеље, држећи их за рукав, сликама које су кличући показивали рукама и зналачком мимиком. Било их је од сваке руке, високих дуге косе, са сивим или црним меким шеширима, необичних облика, широких и округлих као кров што је, с ободом обореним доле који је бацао сенку на цео труп човека који га је носно. Понеки су били мали, живи, витки или дежмекастн, са свиленом мараДело, књ. 39. 15