Delo

234 Д Е Л 0 играла улогу старнје сестре с озбиљном скромношћу младе мајчпце. Да би увек могла да носи одећу скоро исту као и њена кћи, она је љу одевала као младу жену, нешто мало озбиљну за њу; и Анета, код које се, све више и више, огледао весео и подсмевачки карактер, носила је ту одећу с праскавом живошћу која јује још љупкијом чинила. Она се од срца нредавала кокстноме обучавању своје матере, играла с њоме, нагонски, љупке сцене, умела да је загрли кад треба, да јој нежно обавпје руку око паса, да покаже покретом, милоштом, каквим духовитим проналаском, колико су обе леие и колико наликују. Олнвију Бертену се догађало, готово, да их побрка, зато што их је виђао често и једнако поредио. По кашто ако би му мома што говорила, а он гледао на другу страну, он се иитао: „Која то рече?“ Често, пак, га је занимало да се игра забуне, када су све троје били сами у салону застрвеном засторима у стплу Луја XV. Он је склапао очи и молио их да му стављају нсто питање, најпре једна за другом, а затим мењајући ред пнтања, да би их по гласу познао. Оне су кушале с толико вештпне да пронађу исте нагласке, да реку исте реченнце истим акцентима, да он често није могао да погоди. II оне су, у ствари, успеле да тако једнако говоре да су слуге говориле. „Да, госпођо“, девојцн и „Да, госпођице“ матери. Услед подражавања из задовољства п чпнећи исте покрете, стекле су такву сличност хода н покрета, да их је и сам Г. де Гијероа, када би виде да једна или друга пролазп позаднином тампога салона, бркао сваки час н питао: „Јеси ли тп то, Анета, или је то твоја мати?“ Због те нриродпе и хотимичне сличности, стварне и вештачке, родио се у духу и срцу сликареву чудан осећај двогуба створења, стара и нова, позната и скоро незнана, два тела начињена једно за другим од истога меса, од исте жене која се настављала, подмладпла се, иостала оно што је била. II он је живео поред њих, раздељен нзмеђу њих двеју, узнемирен, збуњен, осећајући да се његова л^убав према матери наново пробудила н осећајући нрема кћери пејасну нежност. (Наставпће се) превео с фрапцускога Владислав Росић