Delo

ЈАКА КАО СМРТ 233 чим би 'дееети час закуцао. Затим, када, једнога дана, впде да се он^руди и ппта кроза смех да не поступа она према Анети као према детету које неће да слуша, она пропусти четврт часа милосћн, затим пола, па чнтав сат. Он ннје остајао дуго пошто би д^воЈЈ^а отишла, као да је половина дражи што га је везивала" за овај салон отпшла с њоме. Примичући одмах ногама графичиним ннско, мало седиште што му је бнло драго, седао је сасвим поред ње и наслањао, час-по, умиљатим покретом образ на њено колено. Она би му дала руку, коју је он држао у својима, и грознице духа његова нестајало је ненадно, он бн замукао и као да се одмарао у срдачном миру због напора што га је учинио. Она лепо схвати, мало по мало, својим женским осећањем, да њега Анета привлачи скоро исто толнко колико и она. То јој није било криво, већ је била срећна што је могао у њима да нађе нешто породпце, којејебио лишен. Хтелаједа га заточн између њих двеју што је могуће више, играла је улогу мајке, да бн се њему чинило да је по готову отац девојчин и да прнда још једну нову нијансу љубави свему оном што га је привлачило овоме дому. Њено увек будно кокетство, али узнемирено од када је осетила, са свнх страна, као убоде, још готово неприметне, учестане нападе година, постаде много живље. Да би постала исто онако гипка као и Анета, настављала је и даље да не пије ништа, и стварно мршављење њена стаса збпља је чинило те су њени покрети били као у младе девојке, и то је дотле ишло да их је човек, с леђа, с муком могао да разликује; али је такво рађење иштетило њено лице. Опуштена кожа се набирала и добијала некакав жут прелив, а то је чинило још сјајнпјом велнчанствену свежину детињу. Тада је почела да негује лице онако како то раде глумице, 'те и ако је прибавила себи нешто мало сумњпву белину на дневној светлости, нмала онај лажан и диван сјај што даје, вешто набељеним женама, несравњиву боју лица. Увиђање овога опадања и употреба вештачких средстава променише њене навике. Избегавала је, што је могла више, упоређења на пуноме сунцу, а тражила их је при светлости лампи које сујој пружале преимућство. Када је осећала да је уморна, бледа, старија но обично што је, њује мучила услужна главобоља, због које није могла да иде на забаве или у позориште; али оних дана када се осећала у пуној лепоти, ликовала је н