Delo

ОБНЧАЈИ ПЛЕМЕНА КУЧА 239 отац мушкаЈзчев родитељима мале девојчице прстен и неколнко „тад.иЈера“ као поклбн својој будућој снаси, пуцало се из пушака и„давала част. Од тада су се обе куће сматрале као орођене, Дгоходиле су једна другу редовно о слави доносећи по код&^Ј&ЗзоЦУ вина илп ракије. Ако није био овакав случај, онда су родитељи тражили своме сину, кад би одрастао, девојку и вршила се просидба на исти начин, као што је већ описаио у Ровпнског (Черног. II, 2. 268—271). Спн кога жене и девојка коју за њ дају имали су покорити се вољп својих родитеља, па ма то двоје младих једно друго и не познавало или се једно другом не допадало. Али се ииак чини, да се с овим у Кучима нпје ишло до крајностп. Бпло је родитеља, који су остављали својој кћери, да бира себи мужа, као што нам показују и два примера, које наводи војвода Марко: за Мару Рашову Дрекаловића (Пл. Кучи, 59 и даље) и за Марицу војводе Радоња (Пл. Кучи, 76). II што се отмица одржавала. то показује, да је и девојка могла са својом љубављу победити родитељску одлуку. „Просац“, који нде први да проси девојку, обпчно је отац или најстарпји човек из браства. Кад би после подужег увода и наговештавања просидба била прпмљена, он дарује девојку новцем (сад обичпо 8 круна), који јој даје као „прстен“ или „у име прстена“. А девојка, „прошеница“, дарује просца с једним или два пара „пазубица“. Просац обично ноћи у дому девојачком, а сутра дан пред полазак објави свршену просидбу избацивши два пушчана метка. Углава. На неко време после просидбе — које се обично о просидби и одреди — долази просац са још два браственика „удавачкој кући“ на углаву, тј. да углаве или уговоре, шта се све пма давати с једне н с друге стране. Ови углавари доносе са собом и „част“ или „колаче“, тј. печеног брава, хлеба и впна или ракије, и тиме часте родбину девојачку. На углави се мора све потанко уговорити: кад ће бити свадба, колико ће доћи сватова из момачке куће, какве „вјенчане хаљине“ мора купити младожења невести, о даровима, прћији н о томе, колико јела и пића треба да донесу сватови. Пређе се на углавп давала оцу девојчину по нека уговорена сума новаца (обично 50 гроша) као неки откуп нли накнада за кћер. Ово је свакако остатак раније женидбе куповањем невесте. — Уговарачи остану да преноће, а сутра дан на поласку обдаре прошеннцу новцем