Delo

240 Д Е Л 0 а она њих чарапама. После углаве известе о женидби н свештеника. Свадба. Размак између углаве и свадбе бивао је некад врло велики — и по годину дана — а сад је већ мањи. На два-трп дана пред свадбу шаље младожењин дом девојци венчане хаљине. У очп свадбе се већ прикупљају ближи свати у младожењиној кући и сваки огласи свој долазак пуцњем. Договарају се о свему односно свадбе и веселе се. Већ пре тога је момачки дом одредио кума, оба ђевера, старог свата и анђибулу или анђију. Девери су обично браћа момкова. Анђија је пека жена из рода, једина од жена, која иде са сватовпма. Сутра дан рано дођу и остали сватн. Обично се води по 30 свата, али нх може према средствима и приликама бити и мање или и много впше. Свати изаберу и остале сватовске часнике: барјактара, војводу и муштулугџију. Сватовима обично рукује и све наређује стари сват, али негде и кум. Сватн понесу са собом све уговорено пециво и пиће, а девери метну у једну торбу боцу с вином, „здравицу“. Полази се на знак старог свата, који викне: „Ха, скочите, ђевери, да се пде!“ На то искоче девери пред кућна врата и пзбаце пушке, па се сватови уреде за нолазак. Напред иде старп сват с кумом, за њима барјактар са заставом (обична српска тробојка) и муштулугџнја, па девери с анђијом, затим остали сватови — „нустосватице“ — н најзад војвода. Полазак огласе пуцњавом. На свом путу сватн дају свакоме, кога сретну, да пије из њихове „здравице“. А нсто тако н њих дочекују сељани, ако нмају да нрођу кроз неко село, с пићем и здравицама. Кад стигну сватп близу удавачке куће, похита муштулугџија напред, да јави њнхов долазак. Њега почасте и обдаре, а пред свате изађе здравичар тог дома са две „здравице“, на којима су озго намештепе јабуке или друго воће. Он подноси једну „здравицу“ куму а другу старом свату, који сваки узму јабуку себи у шпаг, а из здравице наздрављају здравичару и његову дому. Затим девери изваде из торбе своју „здравицу“, па је даду здравичару и он иије нз ње наздрављајући сватовима. Кад сватови стнгпу пред девојачку кућу, ту застаиу већ песму, коло и весеље. Одмах им домаћи придрже коње и оружје, барјак такође узму и задену на пеко видно место, а свате уводе у кућу за трпезу. Ирилпком седања за трпезу пази се,