Delo

ТРГОВННСКП УГОВОРИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ II НЕМАЧКЕ 19 4 може цмати рачуна да продаје Аустро-Угарској оне производе који тамо потроше, али је њеним интересима из основа противно* да Аустро-Угарска служи као посредник, да буде обичан^препродавац српске робе. И главни рад наше спољне трговлае^е политике мора бити управљен на еманциповање од аустро-угарског посредништва. На крају крајева, Србија ће у тој политици успети. Неодољива је тежња, која све јаче пзбија у унутрашњој и спољној трговпни, да се произвођачи и потрошачи приближе једни другима. Отуда, у унутрашњој трговинп развијају се велики магацини, којима није потребно посредништво трговине на велико, и потрошачке задруге које, у интересу произвођача и потрошача, обилазе трговину на ситно. А у спољној трговини, економскп неразвијене земље поступно се ослобађају скупог посредништва других, економски јаче развијених земаља, на које их је у почетку њпхов политички или географскп положај упућивао. Истина, требало је времена док су произвођачи прекоморских земаља, чијаје без мало сва трговина с Континентом Европским ишла преко Енглеске, ступили у непосредну везу са земљама које су у, ствари, увек трошиле њихову робу. Али су у томе, најзад, већим делом успели. Псто ће бити и са српским извозом. Ну Србији не може бити свеједно, да ли ће то еманциповање наступити за дужи или краћи низ година. Јер њој је у великом интересу, да зарада од препродаје остане тнто пре у земљи и повећа приход њених произвођача и трговаца. II ако је већ иостигнут доста повољан резултат, наведени статистички подаци то доказују, извоз у Немачку могао се и јаче развити. Немачка троши у огромним количинама све производе које Србија извози, а царински ставови, осим оних на жито од 1887. који су, у.осталом, већ уговорима од 1891. били знатно спуштени, по својој висини нису могли спречавати обилатији довоз српских производа. Други су, дакле, узроци релативно слабом развитку нашега извоза у Немачку. Ти су узроци делом општи, делом посебни. Први се тичу свега извоза други појединих врста извезених нроизвода. Посебне узроке споменућемо мало даље, а од општих ваља истаћи два главна: недораслост српске извозне трговине и привредну политику Аустро-Угарске. Наша извозна трговина није ни била до сад способна, да већи део извоза упути ван Аустро-Угарске. За трговпну с дру2 *