Delo

256 Д Е Л 0 76), када се потреси јављали само појединих, усамљених дана. Затим долазе нериоде од по 2 узастопна потресна дана (има нх 18). Има једна периода од пет узастопних потреснпх дана (од 6. нов. до 10. новембра закљ. 1905.), једна пернода од 6 узастопнпх потресних дана (од 30. марта до 4. априла закљ. 1901.) н две нерноде од по 12 узастоиних иотресних дана (једна: од 4.—15. априла 1904.; друга: од 11.—22. јануара 1905.). — Перподе сеизм. затншја много су разноврсније. Пајчешће су перподе затишја од по 3 дана (има их 13), а најређе од 187 дана (има само 1). Те су периоде овако груписане. Има 4 периоде од по 1 дана затишја између периода активности; 7 периода од но 2 узастопна дана; 13 периода од по 3 дана; 7 периода од но 4 дана; 4 перподе од по 5 дана; 4 периоде од по 6 дана;. 2 периоде од по 7 дана; 5 периода од по 8 дана; 3 периде од по 9 дана; 5 периода од 10 дана; по 5 периода од по 11 и по 12 дана; 1 пернода од 13 дана; 3 периоде од по 14 дана; 2 периоде од по 15 дана; 1 иериода од 16 дана; 3 периоде од по 18 дана; 1 пернода од 19 дана; 1 периода од 22 дана; 2 периоде од но 23 дана; 3 периоде од по 24 дана; 2 периоде од по 25 дана; по 1 периода од по 26, 27, 28, 29 дана; по 3 нерподе од по 31 дан и 32 дана; по 1 периода од по 43, 56, 62, 87 дана; 3 периоде од по нреко 100 дана (по једна од: 103, 170 и 187 дана). Највећа сеизм. затншја била су:• од 187 дана (23. маја — 25. новембра 1903.), од 179 дана (10. августа 1902. 4. фебруара 1903.) и од 103 дана (22. новембра 1905 — 4. марта 1906.) На завршетку, да погледамо и на распоред потресиих дана но појединим областима. Од целокунног броја потресних дана (156) на пределе -Јужне Срби.је пада 41,5%, на пределе Источне Србије 20,4%; на пределе Шумадије 13,9% на нределе Западне Србије 20,2%; н на пределе Јужпе Угарске и Босне, чији су се потреси осетили н код нас 4,0%. Већ сам овај преглед јасно казује, да је сензмнчки највећма узнемнрена Јужна Србија, а најмање Шумадија. Псточиа и Западна Србија имају скоро подједнаку вредност, која стоји од прилике но средини између Јужне Србије п Шумадпја. Што је онако великп проценат сеизмички у Јужној Србији ваља разумети, да у тај број улазе н онп македонскп потреси, који готово редовно налазе одзива п на нашем терену у Врањској Котлини или још п нешто севернпје н према нстоку. — Кад разгледамо распоред потресних