Delo

X Р 0 Н II К А 257 г дан# по гшјединим ужим областима онда долазимо до овога прбАледа: У Јужној Србији: на област Врањске Котлине пада 28,4% земљохресних дана; на област Копаоника и Подгорја (нарочито ок&^Жељина) 7,8%; на област Буковика и Заплања 1,9%; на област Јастрепца и Мојсиња 1,4%; на област Голије и Подгорја 1,4%; и на област Тоилице 0,6%. У Источној Србији: на област Поморавља пожаревачкога 7,8%; на област Хомоља 5,2%; на област Поморавља ћупрпскога 3,2%; на област Поморавља нишкога 1,4%; на област Црне Реке, Ртња и Тупижњице 1,4%; на област Крајине 1,4%. — На предео номоравља од Ншиа до Пожаревца, рачунајући ту обе обале Мораве пада 19,6% потресних дана. У Шумадији: на област Темнића и Левча 7,2%; на област Јасенице 3,9о/0; на област Букуље и Кљештевице 1,4о/0; и на област београдског Подунавља 1,4о/0. У Западној Србији: на област Рађевине 7,2о/0; на област Гучева 6,5о/0; на област Тамнаве и Посавине 2,бо/0; на област Муртенице, Мучња и Јавора 1,9о/0; на област Букова, Маљена и Сувобора 1,4о/0; на област Цера, Поцерја и Мачве 0,6о/0. На граничну област Босне 1,4о/0, и Јужне Угарске 2,бо/0. Пз овога прегледа види се: да су најчешћи потресни дани у Врањској Котлини, Поморављу, Рађевинп и Јадру, Копаонику, Подгорју и Хомољу. То су подаци о којима ваља водити рачуна при даљем проучавању наших сеизмолошких прилика. Ну ваља при том имати на уму, да се поред овога распореда потресних дана унесу у рачун и сам број потреса којих некога дана има по неколико, који скупа чине појаву труса. Таким систематским проучавањем утврдиће се и т. зв. сеизмичност наше земље, које је главни задатак сеизмологијп у опште, а с тиме и ееизмологији Србије. 0 некпм резултатима тих проучавања говорићемо у другој једној прилпцн. 21.-Н-06. Београд. Проф. Јеленко Михаиловић Дело, књ. 39. 17