Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 267 внтку,човечанства, да ће доћн бољп дапи, да човека чека лешпа будућност.44, * # * V Да заврппшо. ^Књига г. Максимовића о Антопу Чехову, у колико је то могуће зд*г,р#<,”кога проФесора у Београду, иностранпа, лишенога могућности да се користи богатом литературом руских библиотека. написана је врло исцрпно и опширно. На главније особине Чеховљева талента обраћена је по каткад врло похвална пажља, која сведочи пе само о савесности, него и о способности цењења код књижевпога критичара. Научна, критичка литература, коју су дали Руси о Чехову, и којом се пнсац могао служити као с помоћпим средствима при изради свога дела, није опширна. Сав рад г. Максимовића има врло много јаких одлика, ко.је сведоче о самосталности мишљења и анализи његовога одличнога знања не само рускога језика и литературе, но и разноврсних другатвених ФилоеоФско-моралних концепција. Г. Максимовић је већ опробап радник на томе пољу, може се готово рећи — најискренији и највреднији код нас. Својим оригиналним радовима и нреводима бољих дела из рускс лптературе, он је стекао признања, ко.је се даје само по заслузи. Он волп, а главно је, разуме и зна дух руске литературе. II то се у овом случају на.јвише огледа на методу његовога писања о Чехову. На првом месту, што одмах пада у очи, то је марљива психолошка анализа, по неки пут опширна и врло детаљна. Друго — идејност, но не тенденци.јозност, неуско посматрање кроз призму свога темперамента. Логичку доследност и иостепено развиће својих назора он проводп кроз сву сво.ју књигу врло енергичпо. Осим тога умешно груписање материјала, тесна свеза у излагању, све то одаје вешту и пробирачку руку. Но то, наравно, ни.је суштипа, то очигледно није било пи у програму пишчевом при изради ове књиге. Г. Максимовић је дао духовни облик Чехова, онако верно и уметничкн снимљеп и представљен нашој публици, какав је Чехов заиста и био у сво.јим делима, онакав каквога су знали Гуси и сав мисаопи свет, и како ће га видети и познати сваки онај, који књигу г. Максимовића с пажњом и разумевањем прочнта. Војислав П. Бошњаковић