Delo

Д Е Л 0 266 бнло кроз сто, двесга, па и кроз хиљаду година. Код Чсховајебила искрена вера у коиачну иобеду добра и нравде на земљи. II ои ту веру никада није тако јасно исказао, као пред крај свога живота. У „Вншњевом врту“ вечни тридесетогодишњп студент ТроФПмов, предосећа то време и с убеђењем говори: „Ја предосећам срећу, ја је видим... ето је где иде, ириближује пам се све ближе, ја јој већ и кораке чујем. И ако је ми не угледамо и пе иозвамо, то ништа не чини. Вндеће је други. (Ј. М.: А. Чехов, стр. 34). II даље: „Човечанство иде к највишој истини, каква се само замислити можо, и ја сам у првим редовима.“ II када га силни и груби Лопахин подсмешљиво пита: „А хоћеш лн стићи?“ — ТроФимов одговара заједпо с Чеховом: „Стићн ћу, стићи ћу... или ћу указати другима пут, како да стигну. (А. Чехов стр. 77). „Вишњеви врт“ то је лабудова, али и најслађа, најиунија песма Чеховљева. У њему је Чехов јасније ио у икојем другом свом делу нзразио своју безгранично велику веру у коначну победу добра и у триумФ правде на свету. Чехов је нежна, дубоко осетљива ирирода, обдарена необичном проншшвошћу, оштроумљем и способношћу вндети нредмет у свој његовој суштини. Њему је као и Тургењеву и Толстоју „страшно за човека“. II због тога код Чехова и нема сувише дрних боја, као код Достојевскога, отровпе сатире као код Шчедрина н адског комизма као код Гогоља. Чехов је тиха ирирода, која се ие смеје над дубином греха човечје природе, но радије и више уздише и тужи. Ио некад гиевпо, као пророк, изобличава мане, пороке и грехове ближњих и околнне. Но ои се не баца каменицама на грешнике и грсшнице. Чехов је необпчно нежап прсма руској жени, томе необнчноме украсу руске народности, томе Сфинксу са севсрном загонетошћу. „Код њега је, говори г. Максимовић, као п код Тургењева женскиње поуздаиији чувар н одбрана животних пдеала, спремније на жртве и издржљивије у борбн од мугаких“ (А. Чехов стр. 73). На крају своје књиге г. Максимовић верно карактерпше целокуиан књпжевни рад Чехова: „Сорби за трн идеала — за идеал добра, иравде и истине посвећена је целокупна делатиост Чеховљева. Војујући за победу и триумФ добра, правде п истине на земљи, Чехов јс иемилосрдно нсмевао и прогонно лажне, неприродне и нехумапе појаве живота, и, оставившн огромпу галерију мрачним бојама исписаних слика, он нас |е, светлпјим страппцама своје појезије, свагда храбрио и тешио, да сувременн облнк живота још није носледња реч у културном раз-