Delo

Б Е Л Е Ш К Е 271 * $ рјечл^двом: затпм о болеснпм тпповпм^*тде главни елеменат сачпњавају хцпохондрпја, меланхолпја п хнстерлја, ппсац пстпче нека средства. којдма се могу вршптп утпцајп заЛгоћрављање поједпнпх карактера. Он мпсли да треба радитп на томе: „да се развпје у децп жељенп карактер на пр. равномернп. треба по потребп поправптп пм органпзам, учврстптп пм вољу, отклањатп пм рђаве стране, а снажптп добре, утицатп на њпх добрпм прпмером п даватп пм прплпке да се само у ваљаној средппп налазе". Ова инструктпвна књпжпца без великпх претензија треба да нађе одзпва код свпх српскпх васпптача п бар пнтелпгентнпх родптеља. ЧИТУЉА Хенрик Ибзен. — 10. (23.) маја јављепо је телеграфском жпцом целоме културном свету, да је тога даиа у 202 часа по подне умро Хенрпк Ибзен. Има већ впше од једног просечног човечпјег века, како је Пбзен ступпо на позорнпцу жпвота. Енергпчнп п сплнп протестп протпву социјалне п полптпчке неправде, разголићавзње п демаскпрање застарелих традиционалнпх лажп и предрасуда, уздпзање правих моралнпх пдеала пзнад свега п борба за њпхово постпгпуће — то су бпле одлпке овога човека, када је пре неколпко деценпја у свој-ој отацбинп ступиоу7 јаван жпвот. Алп убрзо за тпм, после првога перпода његовог жпвота, његово уверење п вера беху знатно измењенп, п он постаде .један од апостола модерпога ппдпвпдуалпза. „Човек је сам себп цпљ“ прпнцпп је којп се као црвен кончпћ провлачи кроз готово сва Ибзенова дела, цео његов јавнп п прпватнп жпвот. Са тпм уверењем жртвовао је он цео свој жпвот своме песнпчком позпву п то са толпко страсностп п преданостп, да је постао као нека тајанствена сила међу свпма свошм савремеппцпма—песнпцпма. Човек којп је у почетку тражпо друштва, пзмењпвао мпслп п осећања, јавно говорпо п агптовао, чим се је попео на впспну свога стварања. преобразпо се је у повученог, ћутљпвог господпна. којп се одрече сваког учествовања у ма којој корпорацпјп, котерпјп, партпјп. Са њпме се у овом погледу у целој Европп нпко не може мерптп. То је оно што је велико, тајанствено, загонетно у његовоме жпвоту. У томе лежп п сва траглчност његова живота. Певатп, стваратп п нпшта друго, то је бпо путовођа његовога жпвота. п томе је задатку он све жртвовао. Песнпк, који је тако строг према себп самоме бпо, бпо је то псто п према своме народу п према своме времену. Оно што је од себе самога тражпо, захтевао је он п од других. Његово је бпће морало да буде једна недељпва целпна. мпслптп, осећатп п с тпм у сагласностп поступатп, уздизатп се одређеноме цпљу. На томе је он страсно п фанатпчно радпо. От5гда је он п 5*пл7тпо поједпнцима п своме парод5г, цреко стпхованпх драма „Бранд“-а н „Пер Гпнт“-а пптање: „Да лп сте вп своју лпчност оспгуралп п јасно определплп?“ У његовпм првпм радовима преовлађује романтпзам: тпповп су му пдеалп Норвежанпна пз 1864. год., којп зна само за фразе а нпмало за делање у одређеном правцу. Дотлеје Пбзен нпсао као Норвежанпн, ослањајућп се дпректно на свој народ: затпм кида везе са својом отаџбпном п пзлази ван њенпх гранпца, постаје реалпста, којп не слика пдеалпсане типове, већ песнпчкп пзносп свакпдањп жпвот. II то бпра пз жпвота норвешкпх малпх варошп оно, у чему може крптпковатп цео к^хпурниевропскп свет. Сада ппше он спецпфпчно