Delo

Д Е Л 0 979

I ^ модерне драме, к-оје се могу прпменпти на свако место у Евроип: Стубовп друштва, Нора; Аветп. Али му је п у овој друштвеној крптпци пдеал самостално сасвнм развпјепа лпчпост, он ппта савремепог човека, колпко се он односи према овпм утврђеним пдеалпма и колпко његовп поступцп стоје у сагласностп са његовпм цпљем жпвота. Он обара пдеје, које спречавају слободан развптак живота н рушп везе п окове, којн спутавају пндивидуу, да постане његов пдеалнп тпп лпчностп. Са Ибзепом се угаспо и другп од она трн велпка духа, ко.јп су у прошлом веку револуцпонисалп философске погледе на уметност. За Золом је пестало Ибзена, а остао је још само седп фплософ пз Јасне Пољане — Толстој, да држп фплаитропско-хрпшћанске проповедн и да се, узалуд, борп п протпву старе п пове струје у животу модерног друштва, чпју матпцу он није био у стању да схватп. — „Револуцпонисање људскога духа“ бпо је себп поставпо за цпљ велпкп порвешкп песнпк, мислећп да ће на тај пачин постепено прппремитп иреображај у духовпма. Он је говорпо: „Полптпчке смо ревонуције већ прошли, сад су на реду хумане". Песнпк „Народнога непрпјатеља" нокушао је н у многоме успео да покаже, како друштво без моралнога подпзања ппдивпдуа, пије у ’ стању ие само да се уздигне па оне пдеалне висипе развнћа п савршенства, него чак пе може да схватн п нравплно оцепп пајмање свакпдашње стварп. Смрт, која је дошла после дугодпшњег, стојички пздржаног, фпзичког паћења, однела је са Ибзеном само оно што од његове индивпдуе беше смртпо п пначе пролазно. Може се човек са његовпм основним погледпма на свет у основп не слагати, алп ће паспгурпо п од његове поезпје, п фплософпје п целокунпе делатностн како би рекао Брандес — остатп за будућност све оно, што је код њега бпло тачно, пстпнпто и добро. Исправка. У расправи „Трговински уговори намеђу Србије н Немачке“ од П)г. М. Нинчића поткрале су се, крај мање важних, неколико штампарских грешака које се морају нсправити. Тако на стр. 279, ред 7—8 оздо, стоји „с посредннх на непоередне“, место „с неносреднпх па посредне“; на стр. 282, ред 8 озго, стоји, „1885“, место „1880“; на стр. 283, ред 2 оздо, стоји „1979“, место „1879“; и т. д. Власник н уредник Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. бр. 17.). ДоснтнЈе ОбрадовиН *— Штампарнја Аце М. Станојевића (Чнка Љубина улица бр. 8)