Delo

ОБИЧАЈИ ПЛЕМЕНА КУЧА 307 свог описа наговоштава (Черногор. II, 2, 209—240), није место да,ч>е овде расправља. Ипак морам напоменути, да многи елементи„овог обичаја, нпр. освештавање хлеба (у других Срба и жита), па онда нарочито тај чинилац, да се слава првобитно не с^&даХкао свечаност појединих породица него као општа прослава целог браства и чак илемена — да то пре упућује на мисао, да је хришћанском славом замењена многобожачка слава целих српских племена. Српска су нлемена у прехришћанско доба несумњиво имала свако своја нарочита божанства, којима су у разна годишња времена одржавала и нарочпте свечаностн и приносила жртве од плодова, а можда и од стоке, тражећп за то њихову милост и благослов. Да је основно обележје у славе верско ирослављање и да није њен задатак толико нахранити и напојити госте колико са њима заједно се помодити Богу и домаћем свецу и одати им достојно поштовање, то је и Ровински добро уочио (Черног., II, 2, 213). Припремање и позивање. На недељу па н две пред славу Кучи су морали ићи у Подгорицу или, ако су са Подгоричанима у завади (а то је бивало врло често), чак у Плав у Гусиње или у Подрим по вино, по жито и по друге потребе. Доста се пути дешавало, да их том приликом нападну Арбанаси, те многп Куч и живот изгуби. — Госте, које су желели частити за све време славе, позивали би још недељу или две недеље дана раније. Позивао их је или лично домаћин или ко год од његове чељади обично овим речима: „На Никољ-дан (односно Мптров-дан или др.) дођи да шединимо један комад.“ На то позвани одговара: „На здравље ти се за друго н за много доходило.“ Осим позваних гостију долазило би на сам дан „светога“ особито у дом имућнијих повише других гостију било суседа и познаника било сиромашних саплеменика или намерника, н за свакога је била Кучева кућа отворена. • Верски обреди. У дому се на три-четпри дана пред „светога“ снреми славски колач, прекадннк, у облику обичног пљоснатог хлеба или погаче, а мора увек бити од пшенице. Свештеник је почињао још на два-три дана ранпје ићи по кућама ради свршавања потребних обреда, јер због многих породица, који славе истог свеца, не би стигао да то сврши за један дан. Над прекадником, поред кога гори свећа, чита свештеник молитве, благосиља прекадник (,,прекађује“) и убоде га на једно место ножем. Затим га он и домаћин окрећу рукама трипут 20*