Delo
308 Д Е Л 0 нзмеђу себе п пајзад га нреломе на двоје. Обе половине остају у кућп и од једне половине поједе најпре свакп укућаиин по једио парче. — Као што се види, у Куча као и у осталих Црногораца нема уз нрпкадник кољива. Дан уочп „светога". Ово се у ствари може сматратп као првн даи славе, јер се већ увече тога дана почиње гошћење. Још преко дана стиже у дом родбнна пз далека, нарочпто одиве са својом децом. Ровинском је пало у очи, како с одивама не долазе уједно н зетови (Черног. II, 2, 227). А видећемо и даље у оппсу Божића н женпдбе, да такође ноходе дому долазе еамо одпве без зетова. Ово је питересантно и нема сумње, да је преостатак, којп је ранпје пмао и свога нарочптог разлога у друштвени.м прпликама и погледима нашег народа. Пред вече се већ прпкупљају сви нозванн гостп. Сваки дошавшн нред кућу домаћннову избаци по пушку иа улази у кућу. На вратима га дочека домаћин и домаћица и љубе се са њим у уста. Он им онда честнта славу н скида своје оружје, које предаје чељадп. Прпведу га одмах „триези“, за коју седа. Кад су се већ гостп искупили, запали домаћин воштану свећу и меће је на трпезу. Донесе се вечера и пошто су гости већ неко време јели, устаје домаћин са боцом впна у руцп, пије призивајућн помоћ божју и свога светога н наздрављујући гостима. Гостп наздрављују после домаћнну н његову дому, и тако се са тим здравицама наставља до позно у ноћ а гдекад богме и до саме зоре. Домаћинов је понос, ако могне своје госте опитн, па је бивало, да домаћин долије у шшо и ракнју, да бп што лакше постнгао своју жељу. — Гостп спавају сви у кућп домаћиновој. Дан „светога“. Пошто гостп устану и опреме се, нију ракију н потом „ручају“ вариво н још штогод, а око среднне ручка почне се пнти впно. Бреме до „ужпне“ нроводе гости у разговору н у разпнм забавама. Ужнна се сиреми обплато од „вареног" п печеног меса (обнчно брављег) н од колача: сукане пите или прнганпце. Кад се иоседа за трнезу, домаћнн попова запалп славску свећу н метне је на трпезу, а крај свеће прекадник п пуње (впно обнчпо у крчагу). Негде је свећа забодена у „проскору“. Ако .је случајно и поп на ужини, он очнта најире молнтву, коју свн саслушају стојећн и крстећи се. Затим гостн седају п једу, док не дође на ред печење. Опда домаћин узнма пуње у руку и напија у „Славу Божју“ и у славу