Delo

312 Д Е Л 0 доцнпје већ невоља натерала неког да промени славу, онда су томе примеру моглн следовати и други, те је тако у народу ово мењање славе билоје, као што се лепо види и код Куча, увек само делимично: мењали су је појединци, дошљаци, нли слабн огранци већих брастава, док су веће целине и даље одржавале стару славу. А често су се нека браства и племена поново враћала старој слави. Имамо и у Ровинског два примера за то (Мартиновићи и Насојевићи; Черног. II, 2, 231). Осим тога је често бпвало, да стару славу задрже као прислужбицу, те је на тај начин и даље славе. Према свему овоме много је вероватнпје, да је у свима старим (т.ј. од старине насељених) српским крајевима и до данас у већине становништва одржаио слављење онога свеца, којије народ тога краја још по крштењу почео славити, а што има и других слава, то је дошло већином од новог досељавања нз других крајева а много мање од мењања старе славе. У крајевнма нак, које су православни Срби тек позније населили (по јужној Угарској, Хрватској, северној Далмацпји и др.), или су били скоро опустелн па доцније поново насељени (на пр. велики делови Старе Србије, Шумадије н др.), сасвим је природно, да су због разповрсннх досељеника и славе различите. Шго се н у Кучима славе четири свеца, то већ јасно показује, да је становништво досељавањем измешано. Али смо ипак могли изнаћи да је најстарнја кучка слава бно Св. Никола (6. дец.), па га ето и данас слави велика већнна кучког становништва. Племенска слава илн послужбица Шћепањ-дан (2. августа). У Црној Гори и у многим другим српским крајевима имају браства, одпосно нородице, оспм славе још п преславу, прислужбицу или иослужбицу, т. ј. још једну, летњу славу, која се некад држала исто онако као п зимска, а данас већ слабије. У Куча је интересантно, да цело племе пма само једну, општу „послужбицу“, Св. Шћепана; изузетак су данас само Раћеси, који као Совчани нрислужују Св. Илију (20 јула). Некад су и Беровљапи п Перпћи имали засебну послужбицу, Св. Павла, алн су доцније узели Св. Шћепана. Кад су баш Кучи почели славити Шћепањ-дан, пе може се поуздано рећи. По једном казивању (Шћепа Шутова Мијовнћа Дрекаловића) још су најстарији Кучи славнли овог свеца, а по општем узимању Куча опи су прославили овог свеца, а ио општем узнмању Куча онп су прославили Шћепањ-дан тек