Delo

ОБИЧАЈИ ПЛЕМЕНА КУЧА 311 прикрпје или ублажи срамота, коју то браство и данас осећа. Тако на нр. веле^ да су Беровљани и Перићи у Орахову, који су*старином Мрњавчнћи и као сви Мрњавчићи славили Св. Дмптра, доцније променили славу и узели славити Св. Јована (23 еелт.) једино у намери, да би се могли они и Кућани (такдђе^Мрњавчићи, у Орахову) походити о славама. У ствари је то било друкчије. Нреци поменута два браства населили су се у Берову као слаба породица крај неког старог братства, па су узелн и његову славу. А да је тако било, видимо и по томе, што су некад ималп као послужбицу Св. Павла (29 јунија) а не Св. Шћенана (2 авг.) као остали Кучи. — II за ЈБуљановиће причају, да су узели Св. Дмитра место Св. Николе због тога, што је неки њихов главар (Спахија Мандин) пре двеста година био узео девојку од Дрекаловића с Убала и да је онда иа захтев свога пријатеља Дрекаловића променио славу, да би могли један другоме ићи у госте. После су, веле, и остали Љуљановићи но жељи тога главара узели за славу Св. Дмитра. Међутим ја сам испитивањем нашао, да су Љуљановићи дошли у Криви До тек пре 10 пасова н да су тамо већ застали старе Криводољане, Мрњавчиће, који су славили Св. Дмнтра. II ондаје јасно, да су се Љуљановићи као слабо братство удружили са јачим Мрњавчићима па узели и њихну славу. Ровински мисли, да ова мењања славе јасно доказују „несостонтелвностБ мнћшн о сохраненш тћмњ или другимЂ ДОМОМЂ или родомЂ ,креснаго имени‘ отђ самаго древннго времени“ (Перног. II, 2, 232). Ја мислим, да ннје тако. Ове промене су истина до скора биле доста честе, али као што рекох у свакој таквој прилици, па ма да је слава промењена и нре 300—400 годнна, остао је спомен о томе очуван, што је јак доказ, да свака породица свога светитеља необично поштује и да ју је само велика невоља могла приморатп, да његово слављење наиустп и замени другим свецем. А те тешке нрнлике, у којима је народ могао прнбегавати и промени своје славе, последнца су наше несрећне судбине за последњпх векова: бежање од „крви“, склањање од ага и бегова, тражење заштите у јачега браства и племена, па чак и прибегавање од „сла6нјег“ свеца „јачему“ и др, — то су били појави, који су реметили и народнп живот н његове установе. Алн у ранпјем жпвоту сриског народа, пре турског завојевања, оваквих поремећаја није бивало и према томе није било нн нотребе мењатп славу. Кад је пак