Delo

ОБИЧЛЈИ ПЛЕМЕНА КУЧА 31б ви Базње Вече!“ На то укућанн одговарају: „Добро дошао (или: до^о веч^) н срећан ти бадњак!“ или: „Вазда честит (или срећан) био!“ и т. сл. Домаћнн затим налаже бадњак на огањ окрећућн посечену страну истоку и удешавајући тако, да брада од бад^ака прегори на оном месту, где се саставља с бадњаксВг.Дзадњак затим прелију вином, поспу разним семеноп па и воћем и јелом, које је за вечеру спремљено. Затим се цела кућа, степенице па и понеки део обора (дворишта) „настре“ пшеничном, сламом. Где се врши стари обичај, ту настпру сламу домаћнн и домаћица квочући и за њима деца ппјучући. Бадњег се вечера мора седети само на посутој слами. На њу се поставн и вечера, која је зготовљена од разних „сочива“ (т. ј. граха, боба, сочива и др.) уједно смешаних, а једу се прн том и орасп, лешницп и кестење (,,коштањи“). Пре вечере се запале свеће и сви се моле Богу. Од кад се унесе бадњак, у огањ се не сме ни пошто „пухати", него се вадра одржава сухим зановетом. Вечера се и седи по вечери све дотле, докле брада од бадњака не прегори. Кад прегори, она се уклони од огња а нред кућом се избацн један метак нз пушке. — Старинско је врачање бнло, које можда још некн врше, да се начини каша и сваки одукућана забоде у њу по ложицу. Ујутру се гледа, стоју лк све ложпце у каци право, и ако је нечија пала, боје се, да ће тај те годпне умрети. Божић. На освит Божића, ју саму зору, напуни неко од — негде домаћица — врећу пшеничном сламом и однесе је на ону њнву, на којој је усејана пшеница, те учннн на њиви „коло“ од сламе и у њему крст такође од сламе ( ). Коло треба да буде што веће, јер ће и род бити у толико бољи. Насред тога кола треба да поједе парче хлеба п нешто мрса. У севернијој половини Куча обичај је, да домаћин узме браду од бадњака у зубе и да је носи, не додирујући је никако (зато држи руке посади) најпре до уљаника а затим до оног сламнога кола на њивп и да је пусти насред кола. А у јужнпјем делу Куча се, пре.ма сооиштењу г. С. Дучића, брада од бадњака нросто бацн изјутра на њиву. Све се ово чини, да би њива боље родила. — Још је код севернијих Куча обпчај, да домаћица подрани на воду, а кад се врати с водом, сретне је нека од жена из куће и поздравља питајући: „Где ти носе кокошке'?“ „На двору“ или „На тору“ пли у опште где жели. Алн мушки гледају тада обпчно, да претеку домаћицу каквим одговором, који је за њу