Delo

ОБИЧАЈП ИЛЕМЕНА КУЧА 317 гост, пре вно што ће ући у кућу, мора узетн по једно од сиремљ^пх дрвета пред вратима и ушавшн у кућу вршити исти обпчај као оно иолазник. "".Б.ожпћ у Арбанаса. У кучких Арбанаса божићни су 0^3^11 готово исти као и у Срба. Секу бадњаке са брадом од бадњака па неколико часова пред ноћ, па их доносе пред кућу и налажу на огањ на истп начин и од прилике с истим онаким поздравнма (наравно на арбанашком језику) као н Срби. Али сламу пе растпру по кући. Пошто прегорп глава од бадњака, лежу п свакп пазп, да му је глава окренута северу, веле зато, да бп усевп папредовали. А један од укућапа узме у руке непачет хлеб, нзиђе пред кућу и држећн хлеб пред главом виче у поље: „0 зече, не дпрај ми у поље јер ћу тп главу изести!“ — Ујутру, на првн дан Божпћа, узме један од укућана главу од бадњака у зубе н држећп руке позадп баца је у вис. Ако падпе на земљу горњом страном, то је срећа за породицу иначе зпачп песрећу. — Полажење је потпупо исто као н код Срба. Задушппце. 0 задушницама у очп меснпх поклада (пред крај фебруара)]месе домаћпце врло много колачпћа у виду крста, којп се зову бабнце. Ове се бабнце једу н дома и раздају се суседпма парочито сиротињи, „пред душу“ мртвима. Тада чобани пошљу обично по двојицу искрај стоке у село, те зађу по кућама н пакуце мноштво тпх бабнца за све чобане, па им однесе у планнну. Пролетњак. На самом почетку пролећа, „првога марта,“ од старппе је вршен обичај, да се свеколико ђубре, „сметиште“, са двора скупи на гомилу и запали да пзгорп. Деца парочито учествују живо у овом скупљању ђубрета и у одржавању ватре, у којој уживају. Пази се на правац дима, јер ако дим иде право навпше, то значп добро. За овај обичај, који је у нашега народа у истим или слнчним облпцпма веома распрострањен, рекао бих, да је остатак из многобожачкнх времена и да спада у групу обичаја, којима се дочекивало пролеће. Како пролеће представља ирепорођај прпроднн и пастапак новога живота, многобожачки Срби могли су мислити, да треба огњем уништити сву стару нечистоћу и с очншћеним двором и домом дочекати овај по њих толико значајни обрт у природи. — Веле, да су „Турци“, знајући за овај обичај, гледали чешће да изненада ударе тога дана на Куче. Двијети. Стари обичајп о Цветима већ су сеујужнијих