Delo

318 Д Е Л 0 Куча поборавпли. Тако тврди и г. С. Дучић. А у северннх Куча обичај је, да тога дана деца беру у пољу цвеће, које се задене више кућних врата, нарочито цветови од „нроћеталог дрена“. Још се начнни крст од леске и положи усред онога „кола“ од сламе, што је начињено на њнви првог дана Божића. Ускрс илп Белнк-дан. На Велики Петак треба острићи по једног брава. То исто, али на Велики Четвртак, чине и Арбанаси. Они још побадају истог дана и но један колац у торину ради нанредовања стоке, а да би и пчеле напредовале, почиСте им и разгрну под кошницама и заломе мало воска. Шарање јаја и туцање јајима је као и свуда у Срба. Поздрављају се носле службе божје са „Честит тп Велик-дан“, на шта се одговара: „И с тобом заједно!“ Жене иду на гробље, те наричу на гробовима и оставе по неколнко црно обојених, „коротних“ јаја, која после покупе сиротињска деца. Ђурђев-дан. Ово је прави сточарски празник. Свака кућа коље тог дана но једног брава. Носи се ради здравља по струк здравца о пасу са стране. А у гори код стоке врше се нарочитп обичаји. Изјутра се одвоји „млад“ (јагњад, јарад и телад) од остале стоке, па се тако одвојеио отера на нопасак и том приликом гони се само китама од здравца. Уопште се целог дана стока тера само здравцем. Неко нз куће донесе со за стоку и чобану доручак. Тај се доручак зове усојњак, а чинн га: хлеб, сир, бели лук и кисело млеко, у које се још помузе овца илн коза, те се начини „замлаз.“ На два-трп часа нред нодне чобан дотера стоку (без млади) са попаска колнби. На солилима да стоци со и кад се сва стока тако искуии на гомилу, избаци чобанпн преко стоке у нравцу к нстоку један метак из пушке. Потом чобанин с оним укућанииом доручкује усојњак. После се стока музе и по мужн млад пусти у стоку. Може чобанпн н отератн стоку кући н тамо пробавнтн до носле ручка, а по том догоннтн стоку поново на пашу. II о Спасову-дне су обичаји истп овакн као на Ђурђев-дап, само што се не иуца. 0-г Јован Ердељановнћ