Delo

320 Д Е Л 0 патГг, које вас гјши и које и мени, у овоме трепутку, чипн толнко зла. Љубим вам уплакане очи с дубоким саучешћем. „Оливије.“ „24. јула, Ронсијер. „Ваше бп мп писмо учинило доста добра, нријатељу, када бп било ма шта што би могло да ми учини добро у овој великој несрећн што ме је задесила. Јуче смо је сахранили, и од како је љено јадно, безживотно тело отпшло из овога дома, чнни ми се да сам остала сама на свету. Човек воли сврју матер н не знајући, не осећајућн то, јер је то исто толико обичпо као што је и живети; п сва дубина корена те љубавп осећа се истом у тренутку последљег растављања. Ннкаква друга љубав не може се поредити с њоме, јер су све остале случајне, а. она је од са.мога рођења; све остале стпчемо доцније у животним приликама, а она живи од првога нашега дапа у самој крви нашој. Па онда, на онда, не губимо ми само матер, већ и све наше детињство у нола ншчезава, јер наше детпњско живљење псто је толнко њено колпко и наше. Једино га је она познавала као што га п ми знамо, а знала је мноштво далеких, безначајпнх н драгих ствари, које су биле слатко прво осећање срца. Само сам њој могла још рећи: „Сећаш лн се, мајка, порцеланске лучице што мн је баба дала?“... Нас две смо пребрајале дуге н драге бројанпце безначајних н снтних успомена које нико внше на свету не зна, до ја. Елем, једап део мене је умро, старији, бољн. Пзгубила сам оно јадно срце у коме сам још потпуно жнвела као девојче. II сада нико више не познаје, ннко се не сеНа мале Аие, њених краткнх сукања, њена смеха, лика њена. „II доћп ће дан, који, може битн, нпје далеко, и на мене ће доћн ред, и ја ћу оставити снроче на овоме свету своју драгу Анету, као што је мене мати сад оставнла. Ала је све то жалосно, мучно, страшно! Па ипак, на то се ннкада не мисли; не гледамо како око иас смрт свакога часа уграбн но некога, како ће и иас ускоро уграбпти. Када бисмо то видели, на то помишљали, када не бпсмо били расејани, весели и заслепљени свима оним што се пред нама дешава, внше не бисмо могли жпветп, јер бисмо полудели гледајући овај бескрајни покољ. „Тако сам с.мрвљена, очајна, да немам више снаге да ишта учиним. Ноћу и дању мнслим на своју јадну мајчицу, за-