Delo

ЈАКА КАО СМРТ 321 коваву у сандук, закопану под земљом, у пољу, на киши, а ппјдЈе ст<Тро лице, које сам с толико среће љубила, постала само једна страшна рана. 0! каква страхота, пријатељу, каква страхота! „ђ’ада сам изгубила оца, ја сам се удала, те нисам све то об&гКла тако као данас. Да, жалите ме, мислите на мене, тешнте ми. Сада сте ми веома потребнн. „Ана.“ „Парпз, 25. јула. „Јадна пријатељице, „Ваш ми бол прнчињава страшну муку. II мени се живот не чини ружнчаст. Од како сте отишлнјасам изгубљен, остављен, без икаквих веза, без уточишта. Све ме морн, досађује ми н љути ме. Непрестано мислим на вас и нашу Анету, осећам да сте обе далеко од мене, а тако ми је потребно да сте уза ме. „Чудновато је како осећам да сте далеко од мене и колико осећам нразнину. Ннкада, чак ни у доба када бејах млад, вн ми нисте били све, као што сте ми сада. Предосећао сам, од некога времена, ову кризу, коју мора да је проузроковало илињско летње сунце. То што осећам тако је чудновато да хоћу да вам испричам. Замиелите да, од како вас нема, не могу да се шетам. Пре, па чак и да последњих месеци, необично сам волео да идем сам улицама и да беспосличим, занимали су ме пролазници и ствари, бпо сам весео што гледам и задовољан што чепам калдрму веселом ногом. Ишао сам напред не знајући куда, ишао сам да идем, да удишем ваздух, да сањам. А сада ми се то не мили. Чим сиђем на улицу, обузме ме стрепња, страх што обузме слепца који упусти свога пса. Узнемирим се, као путник кад изгуби траг стазе у каквој шуми, па морам да се вратим кући. Париз ми се чини празан, страшан, узбуђује ме. Запитам се: „Куда ћу?“ Па одговорим себи: „Никуда, ето, шетам се.“ Е лепо, алп не могу, не могу да се шетам више без нкаква циља. II сама помисао да идем само напред ломи ме умором и страшно ми је досадна. II тада одем да преживим сету своју у Серклу. „А знате ли због чега је све то? Једино због тога што вас нема овде. У то сам убеђен. Јер кад знам да сте у Паризу, некорисне шетње нема, пошто врло лако могу да сретнем вас када ступим ногом на први тротоар. Могу да идем свуда, јер и ви Дело, кк>. 39. 21