Delo

ЈАКА КАО СМРТ 323 А и 'остала сам сама. Муж ми обилазн земљу, а ја сам га намооиЈта да поведе' собом Анету, не би ли се расположила и поутешила. Они одлазе на колима или коњу, осам пли десет миља далеко од Ронсијера, а она ми се враћа румена од младости Иј^нџ#) жалост, у очима јој се блиста живот, оживела због свежега зрака пољскога и трке. Алаје дивно битиутим годинама! Мислим да ћемо остати овде петнаестак дана или три недеље; а затим, и ако је истом август, враћамо се у Париз из разлога који ви знате. „Шаљем вам све што ми је од срца остало. „Ани“. Парпз, 14. августа. „Више се не може, драга пријатељице; треба да се вратите, јер ће ми се за цело нешто деспти. Питам се да нисам нешто болестан, јер ми се тако огадило све што сам, од много времена, чинио са задовољством илн равнодушним немаром. Најпре, у Парнзу је таква врућина да је сваке ноћи, по осам или девет часова, топло као у амаму. Ја устанем сломљен умором овога спавања у пушници, па се онда час-два, шетам пред разапетим платном, хотећи да на њему што нацртам. Али ничега немам у глави, ничега у оку, ничега у руци. Ја више нисам слнкар!... Овај неуспешан нацор да радим очајан је. Наручујем моделима да ми дођу, наместим их и када ми они пруже какву позу, покрет, израз, што сам обилно сликао, ја пм речем да се обуку, и одагнам их из куће. Збиља, ја ништа више ново не могу да видим, и због тога ми је тешко као да сам ослепео. Шта је то? Умор ока или духа, исцрпљење уметничке моћн или умор живца вида? Ко зна! Чини ми се да сам изгубио моћ да откријем неиспитани кут што ми је био одређен да видим. Видим само оно што цео свет зна; стварам оно што су сви рђавн сликари већ створили; остала ми је впзија и опсервација што је има какав цепидлака. Пређе, то није одавно било, број нових мотива ми се чинио неограннчен, а у мени је била, да их изразим толика разноврсност средстава, да сам оклеваб у недоумици избора. Елем, гле где на један мах, свет виђених представа ишчезну, моја проналазачка моћ постаде немоћна и јалова. У људима што пролазе нема за мене никаква смисла; не налазим више у сваком људском бићу оне одлике и оне нривлачности, што сам толико волео да разликујем и износим. Ипак 21*