Delo

324 Д Е Л 0 мислим да бнх могао да створпм врло леп портрет ваше кћери. Да лп због тога што толико личи на вас, да вас ја у своме духу мешам? Може бити баш због тога. „Дакле, пошто бих нрисилио себе да скицпрам каквога човека или женску којн не биличили на друге познате моделе, решпм се те идем ма куда на доручак, јер немам храбрости да седпм сам у својој трпезарији. Малербов булевар ми се чипи као каква алеја очаране шуме у некој мртвој вароши. Све куће заударају иразнином. Средином улице, људи што поливају бацају перјанпце беле кише те прскају дрвену калдрму која воња као поквашен саиун и опрана коњушница, а на целоме нагибу од парка Монсоа ка Св. Августпну може човек да примети петшест црних облика, безначајне пролазнике, продавце намирница или слуге. Хлад платана баца на иодножје стабала, на усијапе тротоаре, чудновату мрљу, за коју би човек помпслио да је течна, као проливена вода која се суши. Мировање*лишћа на гранама и њнхова сува силуета на асфалту показују умор опаљене варошн, која спава и дише као, под врелим сунцем на каквој клупи, заспали радник. Да, она се знојп, неваљалнца, и испуигга страшан задах на уста својнх испуста за нечистоћу, кроз подрумске и кујнеке нрозоре, гштоцпма којима тече нрљавштина њених улица. Тада мислим на оне летње дане што сам провео у вашем врту пуноме пољскога цвећа што пунп ваздух медним мирисом. Онда улазим, већ саломљена срца, у какву гостионицу у којој једу, уморна изгледа, трбушати и ћелави људи, у раскопчаним прсницима, чије се знојаво чело сија. Сва је храпа врела, диња се топи нод ледом, леј је мекан, фнле млитаво, поврће подгрејано, сир смрдљив, воће сазрело у излозима. Досадпо ми је, излазнм н враћам се кући да нокушам да проспавам мало, док не дође време ручка, а ручавам у Серклу. „Ту увек налазим Аделмана, Малдапа, Рокдијана, Лаиду н многе друге, који ми досађују и море ме као оргуља Барбаријева. Свакн иева своју песму, или своје песме, а ја то слушам већ петнаест годпна, онн то сви скупа отпевају сваке вечери у овоме серклу, који треба да је место где ће човек да се расположи. Требало бп да се мојп вршњаци измене, јер су ми њих и очи и уши ситп. Та оии вечнто чпне освојења; тиме се хвале н честитају један другоме. „Пошто зенем толико пута колико нма мннута између осам