Delo

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ’ Кратак иеторијеки преглед Убрзо поеле првога устанка на Турке (1904.) оенована је у Београду 1808. године велика школа (за разлпку од малпх или основних школа тако названа), која је била недиференцована средња и велика школа. Када Турци 1813. сломише Србе, нестаде са државном самосталношћу и ове школе. Понова се отворп велика школа, опет у Београду, после другог устанка (1815.), али у много већем размаку од устанка, истом 1830. годнне. Крајем 1833. би ова школа иремештена у Крагујевац, где доби и име гимназиј е.1 2 Касније су отворене у Шапцу, у Чачку и у Зајечару „гимназијалне класе‘‘ или „главне школе“ (имале су два разреда), а 1839. нова гимназија у Београду. Од тога су доба средње школе по разним местима отваране, затваране и премештане, али је њихов број у главном стално растао. Највећије број средњих школа постигнут 1895/6. школске годпне. Тада је било у Србији двадесетишест средњих школа, и то шеснаест виших и дбсет нижих. 10. јула 1896. укинуте су четири ниже гимназије, а законом од 14. јула 1898. установљено је 1 Предавање држано у велпкој дворани унпверситетској 5. априла о. г. на конференцијп бугарскпх и српскпх средњошколскпх наставнпка. Штампано на бугарском језику (без додатка) у „Учитеском ввстнпку", органу сајуза средњошколскпх учптеља у Бугарској, бр. 16. п 1". за 1906. п одатле одштампано (Софпја 1906.) 2 Прве српске православне гпмназпје основане су у Австријн, у Сремским Карловцпма 1791., у Новом Саду 1810.