Delo

328 Д Е Л 0 људи чине глупостп. Посматрао је две шарене женске што су , ручале аа оближњим столом с три мршава млада господина, претерано лепо одевена, па је шапатом испитивао Олпвија о свему иознатом н слободном женскпњу чијајеимена сваки дан слушао. Затим прошапута, с нагласком дубокога жаљења: — Срећнн сте што сте остали момак, Ви можете н да чиннте п да впдите да толике ствари. Алп сликар одрече то, и, као сваки човек кога нека мисао мори, поверн Ријероу своје жалостћ и своју усамљеност. Пошто све изрече, пошто је пзнео целу поворку своје сете, п безазлено псприча, гоњен потребом да олакша своме срцу, колико би му драга била љубав и додир жене која би била стално норед њега, граф се, н сам, сложи с њиме да брак има добрих страна. II кад на њ навре његова парламентарна речптост хвалећи пријатности свога домаћега живота, он ода велику хвалу графици, а Оливије је озбиљно одобравао честим иотврђпвањем главом. Срећан што слуша да се о њој говори, али суревњив на ову домаћу срећу што је Ријероа толико уздизао по дужности сликар заврши прошаптавши, с искреним убеђењем: — Да, ви сте веома срећпи. Посланик, поласкан, сложи се н сам с тиме; па наставн: — Како бих желео да је виднм овде; она ми, бога мн, задаје бриге овога тренутка!... Чујете. Како је вама досадно у Паризу, требало би да одете у Ронспјер те да је доведете. Она ће вас послушатп, ,јер сте ви њен најбољи пријатељ; а међутим, муж... знате... Оливије, раздраган, прихвати: — Па и ја сам не тражим ништа боље. Али... мислпте ли да јој неће бптп неугодно када ме впдп да долазим? — Не, ни најмање; иднте само, драгаие. — Онда пристајем. Отпутоваћу сутра возом што полази у један час. А да ли треба послати депешу? Не, то ја на себе узнмам. Пзвестпћу је, да би вас чекала кола на станпцп. Како су свршили с ручком, онн лагано пођоше булеварима; али, истом после пола часа, граф нагло остави сликара, тобож пма нека прешна посла на која је сасвим заборавио. превео с францускога Владислав Росић (Наставиће се)