Delo

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ 331 свога учитеља. Прве су гимназије имале пет разреда, затимје тај*«»рој падао и дизао се све више до 1891. године, када је први џут заведено осам разреда (на основу закона од 30. октобра 18887), како је и до данас остало. Први су пспити зрелости одрн^шц^Л*877. (закон од 12. децембра 1873). Истим су законом заведени и пријамни испити. Прва су уређења за вишу наставу састављали Иван Југовић (или Јован Савић) који је био и први учитељ прве велике школе, затим Јован Стерија Поповић (од 1844.), па из Русије дозвани Србин, професор Ришељевскога лицеја у Одеси, Платон Симоновић (од 1853.). Тим се уређењима са мање или са више среће покушавало, да се захтеви, који су на странп постављани средњим школама, доведу у склад са потребама младе државе. Од.1863. настаје слободније експериментовање са средњом школом. Грчки сејезик, предаван само по уређењу Платона Симоновића (од 1853—1863.), сасвим изоставља, латински своди на најмању меру (по 18, по 12, по 19 часова недељно), док се матерњем и модерним језицима, нсторпји и реалним предметнма уступа широко поље. Покушаји, да се гимназије обрате у чисто класичке, или нису нп изведепи (1887. за министровања Милана Кздунџића), или су бнли врло краткога рока (1893.). Слободно можемо рећи, да се у ово доба, које почнње од 1863. па траје све до 1898., уређивале средње школе са најмање разумевања њезпних задатака и њезипих потреба, и са врло мало схватања или бар обзирања на прилике, у којима се земља находила, и ако се баш на ово ударало гласом. Законом од 9. јуна 1865. установљена је реалка (постала од дотадање трговачке ншоле, а ово опет од послено-трговачкога училишта), и тим је средња школа диференцовапа у реалку (било их свега две, у Београду и у Ужицу), која је касније у нижим разредима изједначена са гимназијом, и у гимназију, која је већином била реалнија но реалне гимназије у Немачкој. Законом од 1898. изведена је темељно реформа. Овнм је законом одређено, да средње школе могу бити уређене као гимназије, реалне гимназије и реалке, и одмах је установљена уз једну београдску гимназију класична гимназија, а са другом спојена реалка. Класични је одсек укинут после четирп године, а реални касније издвојен у засебну средњу школу, у реалку београдску.