Delo

332 Д Е Л 0 Спољашња организација Потпуне организације, ?:оја би обухватила све, што је потребно у спољашњем раду средњешколском и у главним правцима одређивала унутрашњи рад, нема у Србији као н у мпогим другим државама. Србија је међутим имала такову организацију, и то шта више потпуну организацију свих школа, од најнижих па до највнше, које је 1844 нзрадио Јован Стерија Поповић.1 8а сада пмамо само Закон о средњпм школама (од 14 јула 1898 са изменама и допунама од 6 јануара 1900 и 10 маја 1902), којн обећава Уредбу о средњпм школама на основу и у границама тога закона (чл. 10), алн она није изведена и дал^е се одређивање школског рада врнш с помоћу министарских расписа и правила. А миого се што шта одржало траднционално, тако да се данас често нп пе зна, када је и како је заведено. Све су државне средње школе неиосредно потчињене мпнистру просвете и црквеннх послова, а и над приватннм као и над државним министар има право надзора (чл. 9). Посредних власти, које бу управљале поједннпм окрузнма, или сталнпх надзорника, који бп посредовалиизмеђу иоједих школа и управне власти, нема. Међутим би било и једно и друго потребно, и уређење појединих школских области, са засебним управнпм телом, које би се бавило впше спољашњнм условпма, иотребним за постизавање циља школина, постпгла. бн се може битп и утакмица међу њима, што бн бесумње доста допрннело просветном напретку, и — поред неминовно потребнога уједначавања од стране министарства, које се у једној државн мора постићи дало впше маха н на обазирање особеннх потреба појединих округа; више би се могло учинитн за зграде, за хигијенске 1 Ово је епохалпо дело и најзнаменптији до сад рад па пољу народне иросвете, али ретко кад цењеп но својој вредностп п данас већ готово п заборављсн. Њимо јс великн песннк п умпп књижевник ступио п у први ред педагога српскнх, а како се 1 јануара ово године навршпло равпо сто годппа од његова ро1)вња, а 25 фебруара педесет од љегове смрти, дужностје паша сетнти се тога заслужнога човека, тим пре, што су овде па окупу просветпи радпнцн двају братских народа, чпја се заједнпца и у његовнм делима огледа — прво је његово дело „Слезп. нмиже Болгарија нешчастије л. 1734 збпвше.јесја оплакпвает", а .једпо од носледњих „Лохап", трагедпја из бугарске прошлостп —, п са овога скупа са пуно прпзпања захвалпо довикпутп: Слава му!