Delo

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ Б49 Али се мора прнзпатп и ово. II ако паши садашњи наршвни планови губе, нарочито пак услед промена пзвршеппх пос.-Је 1898., уноређени са наставннм плановима напредпих народа, које су диктовали већа сталожепост и много опсежније и ^цдавеније нскуство, опи добијају, кад се пореде са пређашњпм. У томе је напредак, који нико порећи не може. То би се могло доказати и сличнпм поређењем пређашњих наставних планова са страннм, а могли бисмо се и овде позвати на Професорско друштво. II оно је у разнпм приликама више пута изјављивало — и ако је у њему доста јака струја, и то од постанка његова, .и за т. зв. јединствепу средњу школу по угледу на Шведску — да се за основу даљега рада узму садашњи наставни планови, па је према томе и поступало. Да ли ће на томе остати нли ће скора будућност може битн и већи напредак показати, видећемо у тој будућностн. Ово је оквнр наше унутарње оргаипзације, пошто ово својпм добрим делом зависн од наставипх планова. Требало би видети, и какву слпку тај оквир окружава и приказати, бар у главним моментима, н сав унутрашњи рад и појаве, од њега зависне. Ту се сад сретамо са најтежим питањем, најгежим и н у раду школском, и најтежим и за прнказпвање, пошто је тај рад веома тешко сав обухватитн и са мало речп тачно утврдити. Пре свега морамо приметити, да је у нас рад у примењивању прописанога градива веома тегобан: наставнн циљеви нпсу изречно обележени, а немамо нн упустава за наставу (инструкција). Сваки је наставник остављен више или мање сам себи, и већина их свесно или несвесно примењују оне поступке, што су нх као ученици примили и запамтилч од својнх учитеља. Први се закон о полагању ирофесорских пспита (од 1880.) врло мало обазрео на практичну страну, други је закон о средњнм школама од 1898. чл. 96.—135., н истакао у довољној мерп и важност практичне стране, али нису спремљени и потребни услови, да би се постављени захтеви могли и стварно испунпти. Истина, још од 1892. постоји катедра педагогије па великој гаколи, касније је отворен и педагогијски семинар, али се њихов утицај није јаче осетио у средњој школи.1 Најјачи се 1 В. Др. Мих. Н. Јовановпћ, Катедра педагогпје п средгее школе „Наставнпк“ за 1908., стр. 7—14.