Delo

372 Д Е Л 0 прпмио мпогобројне депутације, које је странка независности слала пз унутрашњостп да траже да органнзација угарског дела редовне војске добпје внше народни карактер; и у својим одговорнма ноједппим депутацијама све што је рекао само их је још впше охрабрпло на борбу. Почетком фебруара 1903 ствари су се много заоштриле акцнјом графа Апоњиа којн је мннистру -председнику био поднео један тајан меморандум у коме је одредио уступке које бн, но његову мишљењу, круна требала да учини. Уступци су ови: — (1) Да се даду законске гарантије да ће број стајаће војске у мирно доба за један дуг низ годипа бити одређен и сталан; (2) да се пзвршп ревпзија војног казненог законика и иоступка тако да се да впше места употребп мађарског јозпка у угарском дел^ војске; (3) да се једном погодбом утврдп да прекобројнн регрутп пе образују, као до сада> допунску резерву за редовну војску и да не буду, опет као до сада, само неколико недеља на вежби, него да, изнад извеспе границе, одједном пређу у трупе угарског домобрапства, хонведе, и да се васпитавају у чисто угарском духу; (4) да се сви актпвни официри угарске народности преместе у оне регименте редовне војске које се попуњују регрутима из Угарске; (5) да се ни једном угарском грађанину не допусти да добије ма какав чин у аустро-угарској редовној војсци без знања мађарског језика; (6) да се заставе, знаци и грбови аустро-угарске војске тако измене, да се њима изрази законска једнакост Угарске са Аустријом; (7) да заједннчки министар војнп не буде више надлежан да отпушта регруте који су одслужили свој рок, него да се та власт пренесе или на централнн административни суд, плн на министре народне одбране у Угарској и Аустрнји (кад би се овај захтев испунио, онда заједнички аустро-угарскн министар војни не би више могао да задржи у војсци оне регруте који су већ одслужнли свој рок у случају кад угарскп нарламенат пе би одобрно годишњи угарскн контннгенат нових регрута); (8) да се окрузи из којих се регрутују војнпци за поједине регпменте реорганпзују тако да се створп што је могуће више регпмената са већнном мађарских регрута, да бп у тпм регнментама мађарски језпк могао постати језиком регпменте — т. ј. језпк за војпу обуку и за обичну измену мпслн пзмеђу офпцпра п војника. Сада мађари у томе погледу овако стоје. Свега има 47 угарских 'пешачкнх регнмента, алп су онп само у 18 регимената у већнни. Пешто је јача размера Мађара у 16 угар-