Delo

ПОЛИТИЧКА ХРОНИКА 373 ских коњичких регименсчта. У аустро - угарској војсци сада нма трш^атегорије зваНичног језика: — (а) језик за команду: он је немачки за све регименте и све народности, и састоји се из 98 ивраза; (б) службени језик који је такође немачки: на њему су ^оЈдлчка правпла, он се употребљава за војне наредбе, за рапорте нтд.; и (в) језик регименте, који зависи од тога да ли је већина регрута у регименти састављена из мађара, пољака, немаца, рутена, срба и хрвата, чеха, словака, словена, италијана или румуна. Ако у једној регименти мањина неке народностп пзноси 20%, или више, онда се војничка настава тој мањини може давати на њеноме језику. Региментски језици употребљавају се у обичним односима између официра и војника, док су језици за команду и службу званични, њима се хоће да обележи јединетво целе војске. Према томе, сваки официр мора да зна немачки; сем тога многи официри знају један пли два региментска језика. Из овога се одмах види да у мађарској војсци нема ничег мађарског, и да мађарске касарне много подсећају на школе за учење немачког језика. Отуда резултат да је мађарски парламентаризам само парламентаризам по спољашности, и да ниједно право, које карактерише независност мађарске државе, нема еанкције. Ту је сва тежина и сва безнадежност ситуације. Овај тајни меморандум графа Апоњиа битно је погоршао ситуацију. Министар-председник је видео да најодлпчнијн н најречитији члан његове странке одлучно симпатише опструкцији; тај меморандум нанесе тежак удар и барону Фејервариу, који је био одговоран за законски предлог о регрутима. Сем тога, он се тицао п краљевих прерогатива у односу на војску које су овако дефинисане у члану 11 угарског Уставног Закона XII од 1867: — „С обзиром на уставне прерогативе Његовог Велнчанства, све што 'се односи на јединство управе, команде и унутрашње организације целокупне војске, дакле и угарске војске као допунског дела целокупне војске, стоји на расположењу Његовог Величанства.“ Захтеви графа Апоњиа, нарочито тачка осма, стоје у вези с овим прерогативама. Подвпгом барона Фејервариа ствар се није ни мало могла да ублажи. Он је нашао начина да главне тачке овог тајног меморандума саопшти једном бечком листу што је у дворским круговима, у вишим редовима војске и међу мађарским реакционарима изазвало читаву буру против графа Апоњиа. С друге стране, странка независности,